Оружани сукоби и даље пријетња Балкану

Аутори студије проучавали су трендове који већ погађају западни Балкан као што су пад популације, висока незапосленост, слаб учинак државних институција, назадан образовни систем и фокусирање на етничку припадност. На основу тога су понудили три различита сценарија, а према најбољем сценарију, названом “Европски час”, односи Србије и Косова ће бити нормализовани, а Црна Гора и Србија ће 2025. године приступити ЕУ. Велики економски раст довешће до смањења незапослености, регион ће постати кредибилни партнер ЕУ и биће направљени позитивни кораци у реформи правосуђа, борби против корупције и појачане дигитализација, иновације и повезаност људи.

Према другом, мање оптимистичном, сценарију, под називом “Балкан у застоју” земље региона се налазе на путу европских интеграција, али имају слаб напредак у спровођењу реформи због недостатка политичке воље.

- Нормативни оквир је унапријеђен у бројним областима и испуњена су приступна поглавља, али сувише често се преузете обавезе не претварају у конкретну акцију. Политичке елите региона, од којих се многе налазе на власти више од десет година, представљају као проевропске снаге окренуте реформама, али истовремено и даље воде популистичку реторику и понекад чак оркестрирају кризе. Размишљање концентрисано на етничку припадност остаје основа политичког живота, што се огледа и у настојањима за одвајање Републике Српске. Регионална стабилност је крхка и повремени изливи етничког национализма одржавају пријетњу од оружаног сукоба живом - наводи се у студији.

Трећи и најгори сценарио назван “Духови прошлости” предвиђа стање у којем је процес интеграција с ЕУ испао из политичке агенде, а геополитика и оружани сукоби су обновљени.

- Дијалог између Србије и Косова је резултирао подјелом Косова и окидач је за отцјепљење Српске од БиХ. Мијењање граница на Балкану није прошло без крвопролића. Оружани сукоби због новоформираних граница, као и насилни инциденти у подручјима које насељавају етничке мањине, дешавају се готово сваког дана. У Србији влада нови ултрадесничарски покрет који је спољну политику у потпуности помјерио ка Русији. Годишњи раст БДП-а износи мање од један одсто, док земље западног Балкана остају фрагментиране као што је био случај деведесетих - наводи се у студији.

Професор бањалучког Факултета политичких наука Милош Шолаја каже да је други сценарио најближи ономе што нас чека.

- Тај сценарио је најближи овоме што имамо сада, а политичким елитама одговара статус кво. Њима није стало до промјена, а нестабилност им омогућава да остану лидери јер се у таквој ситуацији гласа по етничким и националистичким принципима - каже Шолаја.

Он додаје да људи због нестабилности и атмосфере страха не виде економске и социјалне проблеме јер политичке елите све прекривају проблемима нације, а њима је, у ствари, добро.

Тадић: Све је могуће

Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције у Парламенту БиХ Огњен Тадић каже да су на Балкану могући сви сценарији.

- БиХ у идућем периоду неће много заостајати на путу ка ЕУ за осталим земљама из региона, али неће бити ни у предности. Сигурно ће неке овдашње специфичности бити разлог да се и европска диоптрија мало изоштри када је у питању пријем БиХ, али и да то сочиво буде либералније када је у питању прихватање позитивних специфичности које треба очувати да би се у самој земљи одржала мирна будућност, као што су многа дејтонска рјешења - рекао је Тадић за “Глас Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.