Незапосленост брише са мапе мале општине

Маријана Миљић 22.11.2016 13:01

Бањалука - Регионални центри и већи градови нуде солидну шансу за запослење, док незапосленост хара малим општинама у Српској у којима је индустрија потпуно замрла достижући и до невјероватних 80 одсто.

Подаци Завода за запошљавање РС показују да је најнижа стопа незапослености у Бањалуци и износи 19,90 одсто, док је запослење у Језеру попут добитка на лутрији, па је на бироу чак 80,57 одсто радно способне популације. Статистика Завода за запошљавање показује да је у РС без посла 135.690 особа, док је број запослених достигао 249.610 запослених, што значи да административна стопа незапослености износи 35,2 одсто.

Најмањи проценат незапослених послије Бањалуке имају Лакташи, гдје је без посла 21,37 одсто радно способне популације, а слиједи Источно Ново Сарајево са стопом незапослености од 24,72 процента. Међу десет општина са најнижом стопом незапослености налазе се и Костајница, Гацко, Дервента, Требиње, Прњавор, Козарска Дубица и Пелагићево.

Са друге стране, највиша стопа незапослених је у Језеру, које је неславни рекордер са 80,57 одсто незапослене радне снаге.

Тек нешто мање драматична ситуација је у Рудом, гдје је стопа незапослености 76,40 одсто и Крупи на Уни 73,46 одсто. Међу десет општина у којима је незапосленост ескалирала су и Оштра Лука, Берковићи, Кнежево, Невесиње, Осмаци, Шековићи и Братунац.

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је да је стопа незапослености висока, без обзира на то што највећи град и административни центар РС најбоље котира.

- Бањалуци дефинитивно недостају квалитетна производна радна мјеста. Главни град РС је некада био велики индустријски центар, али су ти капацитети угашени у току рата, транзиције и приватизације. Бањалука данас има предност у томе што је административни центар јер је у њој сједиште већине републичких институција. Све то са собом носи знатно већи број радних мјеста, али ми ћемо посветити више пажње отварању радних мјеста у производњи, а мање у администрацији - рекао је Радојичић.

Начелник Лакташа Ранко Карапетровић казао је да је дугогодишњи план општине пружање подршке и помоћи малим и средим предузећима и стварање што бољег привредног амбијента.

- Све то је допринијело да наша општина буде сврстана у ред оних са најмањим процентом незапослености. Поред тога, формирање индустријске зоне у Александровцу, која је тек у посљедње двије до три године почела да даје резултате, односно запошљава све већи број људи, довело је до пада стопе незапослености - рекао је Карапетровић и додао да ће и даље радити на побољшању пословног амбијента и давати подршку привредницима приликом отварања нових предузећа.

У општини Језеро истичу да становници ове локалне заједнице запослење могу пронаћи једино у општини и школи.

- Посла на другим мјестима нема, па становништво напушта општину и одлази у велике градове у нади да ће се запослити. Предузећа нема, има неколико кафића и продавница и то је све гдје људи могу радити осим у општини и школи - казали су у овој општини.

Шансу виде у туризму, али констатују да нема улагања.

- Туризам би нас могао дићи на ноге, али домаће институције неће да уложе новац, а инвеститори нас заобилазе у широком луку - истичу у општини.

Члан Удружења економиста РС - SWOT Предраг Дудуковић рекао је да Бањалука има најнижу стопу незапослености јер је административни центар.

- Да у Бањалуци није концентрисана већина институција РС, стопа незапослености би била много виша, јер нема развијену индустрију, иако је највећи град. Бањалука није развијена у привредном смислу колико би требало да буде и спасава је запосленост у институцијама. Изумирање индустрије довело је до тога да је у малим општинама запослење могуће пронаћи само у општинској администрацији и остатку јавних служби и предузећа - казао је Дудуковић.

Када се све сабере, закључује Дудуковић, долазимо до високе укупне стопе незапослености, до чијег пада може доћи само ако буде забиљежен већи раст привредних активности.