Недељко Чубриловић за „Глас“: Зеничка блокада оставља посљедице на цијелу привреду

Нагласио је да тренутно покушавају пронаћи алтернативна рјешења када је ријеч о овом проблему, али се осврнуо и на најављено поскупљење карата у жељезничком саобраћају,  као и реструктурирање “Жељезница РС”.

- Неће они стати на зелену грану тако што ће свој приход базирати на картама путника - казао је Чубриловић и додао да је у петак на адресу Владе РС стигао приједлог београдског аеродрома “Никола Тесла” како би у будућности требало посложити ствари у “Аеродромима РС”.

Чубриловић је нагласио и да о поскупљењу путарине до сада није било ријечи, али и навео да ће о томе одлучити након разговора са челницима јавног предузећа.

ГЛАС: Компанија “АрселорМитал” прије десетак дана обуставила је транспорт руде из Омарске ка Зеници. Ако та одлука остане дуже на снази које ће све посљедице оставити на “Жељезнице РС” (ЖРС)?

ЧУБРИЛОВИЋ: Још се не зна колико ће та обустава транспорта трајати. То је велики проблем за “Жељезнице РС”, јер “АрселорМитал” учествује у укупном приходу тог јавног предузећа са 42 одсто. То није мало и то би заиста био велики ударац за ЖРС. У разговору са представницима рудника у Омарској покушавамо изнаћи нека рјешења, о којима у овом тренутку не бих да говорим, а у наредних неколико седмица покушаћемо да пронађемо рјешења како за рудник у Омарској тако и за ЖРС. Јасно је да ако би “АрселорМитал” обуставио транспорт руде на дужи период то заиста био не само велики ударац за “Жељезнице”, него за укупна привредна кретања унутар Српске, прије свега када је ријеч о производњи руде из приједорског басена. Надам се и очекујем да то неће потрајати више од неколико мјесеци и да ћемо изнаћи адекватна рјешења. Колико сам разумио “АрселорМитал” има проблеме због високих цијена улазних компоненти у њихов финални производ и економски то није одрживо. Имају велике губитке који су ненадокнадиви.

ГЛАС: Из ЖРС су недавно поручили да припремају нови цјеновник карата у путном жељезничком саобраћају те да ће исти прослиједити Министарству саобраћаја и веза на потврђивање. Да ли ће Ваш ресор дати зелено свјетло на тај приједлог?

ЧУБРИЛОВИЋ: Расте број путника који користе “Жељезнице РС”, али то је све безначајно за њихово пословање. Не можемо цијеном карте нивелисати то, јер за девет одсто је повећан број путника, а приход за нешто више од један проценат. Неће “Жељезнице РС” стати на зелену грану тако што ће свој приход базирати на картама путника. То и ако буде неће бити ништа драстично, али се морају прилагођавати јер су све улазне компоненте, као што су цијене нафте, али и струје повећане. Мораће се нека нивелација ту правити, али не знам сада у којем обиму јер још нисмо добили њихов приједлог.

ГЛАС: Рок за реструктурирање ЖРС је крај идуће године. Хоће ли он бити испоштован или опет помјерен?

ЧУБРИЛОВИЋ: Реструктурирање ЖРС почело је још прије осам година. Велики дио посла је урађен, поготово када је ријеч о смањењу броја радника. Они данас имају много мање запослених него прије седам-осам година, скоро дупло. Сада имају чак мањак радника у појединим областима. Због немогућности Владе да изврши своје обавезе сав тај посао није до краја завршен. Инсистираћемо да тај посао приведемо крају. Прије свега треба испоштовати оно што је са Свјетском банком потписано. Они инсистирају на неком холдингу, а нама се у овом тренутку не чини да је то најефикасније рјешење за жељезнички саобраћај. Мораћемо се прилагођавати укупној ситуацији и завршити посао како је и потписано. Имамо обавезу и према Свјетској банци која је у једном дијелу финансирала процес реструктурирања.

ГЛАС: Тим стручњака са београдског аеродрома “Никола Тесла” требало је да понуди републичкој Влади програм развоја “Аеродрома РС”. Шта је урађено?

ЧУБРИЛОВИЋ: Ми смо имали срећу да је човјек који је водио читав процес моделирања београдског аеродрома за концесионо улагање био спреман да помогне и нашем аеродрому. “Аеродроми РС” биљеже стално пораст броја путника, али то не даје финансијске ефекте, односно оне резултате који би значили за одрживост самог аеродрома. Из тог разлога нам треба помоћ оних који већ то искуство имају. Београдски аеродром је направио један изузетан модел и у разговору са њима увидјели смо да управо они могу, са својим искуством и знањем које имају, да помогну у моделирању и припреми нашег аеродрома за евентуалну концесију или нешто друго. У петак сам добио један приједлог виђења од њих, али вјерујте да сам само летимично погледао и не бих могао сада да прецизирам све. За све то требаће најмање двије године.

ГЛАС: Шта је са градњом аутопута Бањалука - Приједор?

ЧУБРИЛОВИЋ: Чекамо мишљење Правобранилаштва како бисмо могли ићи корак унапријед. Они би требало да се изјасне око неких ствари како би Влада могла донијети одлуку за даље кораке, односно за све што је предвидио концесиони уговор. Ријеч је о регулисању међусобних односа. Концесиони уговор не може све да предвиди, мора се анексима уговора све дефинисати. Ниједна одлука на Влади не иде без мишљења Правобранилаштва. Мислим да ће то у крајњем завршити онако како концесиони уговор налаже. На нашој страни је обавеза рјешавања имовинских односа и то је ријешено у великом проценту.

ГЛАС: Да ли ће можда услиједити промјена цјеновника путарине на аутопутевима у Републици Српској?

ЧУБРИЛОВИЋ: До сада то није разматрано нити је било ријечи о томе. Видјећемо када буде пресјек стања крајем године. Разговараћу са челницима јавних предузећа како бисмо направили пресјек стања, односно како ћемо конципирати идућу буџетску годину. Када будемо имали све те показатеље онда ћемо моћи нешто више говорити и о томе.

Планови

ГЛАС: Који су планови Министарства саобраћаја и веза за идућу годину?

ЧУБРИЛОВИЋ: Свако јавно предузеће које је под ресором Министарства саобраћаја и веза кроји засебно планове. У томе смислу биће и састанци са сваким понаособ, односно видјећемо њихова виђења и након тога ћемо према политици Владе и формирању републичког буџета одредити се. Тамо гдје држава учествује са својим грантовима, наравно да би требало свој став дати и Влада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.