Небојша Радмановић, предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ и потпредсједник СНСД-а: Снаге без кадрова и програма намећу нове сукобе

У разговору за “Глас Српске” каже да након преласка ДНС-а у опозицију и прекида сарадње СНСД-а са СПС-ом већина у републичком парламенту броји око 50 посланика, што Владу Српске чини стабилном. Ипак, он очекује да ће политичку сцену Српске до избора 2022. сигурно погодити нови потреси јер постоје “јаке снаге унутар и ван РС које без квалитетних програма и кадрова покушавају да нешто направе и наметну нове политичке сукобе”.

- Ево једног примјера. У посљедњих пар година СДС рапидно пропада. Неко је под фирмом напада на СНСД са свих страна потпуно срушио СДС. Сад иде притисак и рушење СДА. То ко не види, ништа не процјењује у БиХ. Проблем, по мом виђењу, је што ми у Српској нисмо у ситуацији да имамо двије моћне политичке партије па да грађани не осјете велике проблеме ако једна од њих ослаби. Узмимо као могућност да се промијени власт са СНСД-ом на челу, ко су екипе које би требало да владају? Говорим о програму и кадровима. Не постоје снажне екипе ни у једној опцији осим у СНСД-у, а за будућност је потребно да постоје бар двије - каже Радмановић који тренутно предсједава Представничком дому Парламента БиХ.

ГЛАС: На какве ударе на СНСД мислите?

РАДМАНОВИЋ: То су удари и изнутра и са стране.

ГЛАС: Не може се рећи и да СНСД нема велике заслуге за пропадање СДС-а. Неки од њихових некадашњих најважнијих кадрова данас су управо дио СНСД-а.

РАДМАНОВИЋ: Дјелимично да. И то је легитимно. Битка међу моћним партијама постоји. И дуго година постоји главни сукоб мишљења између СНСД-а и СДС-а. СДС је засад више настрадао.

ГЛАС: Зашто је ДНС напустио власт? На нашој политичкој сцени није баш често да једна партија, нарочито ако је толико дуго била у власти, тек тако оде у опозицију.

РАДМАНОВИЋ: Није то баш само пуко излажење из власти. Вјероватно и неке друге врсте понуда ту постоје. По виђењу лидера те странке, они нису власт, али по виђењу СНСД-а, њихових људи има у власти. То може да буде везано за разне утицаје, али и да има везе са недовољно квалитетним ставовима руководства партије.

ГЛАС: Да ли је инсистирање на двотрећинској већини у НСРС било својеврсна грешка СНСД-а јер је цијена тога била увлачење цијелог низа мањих странака у власт?

РАДМАНОВИЋ: Тешко је то баш тако процијенити, али може се размишљати и из тог угла. Ми унутар СНСД-а мислимо да дајемо превише партнерима, а они мисле да је премало. Показало се да су наши кадрови квалитетнији и да често кад се са малим партијама договарате о нечему, оне хоће позиције по сваку цијену. Овдје су се десили проблеми унутар партија. Тај проблем СНСД није могао увијек да процијени. Можемо издржати читав мандат и припремити се за 2022, која ће бити врло тешка. Овдје се десило нешто друго, у читавој БиХ се чује да неко хоће промјене. Један добар дио бирача се тако опредијелио. Дакле, они су против оних који су на власти без обзира на то какве то ситуације носи. И онда дођемо у ситуацију да Бањалука, која је пола вијека универзитетски град, изабере за градоначелника човјека без завршеног факултета. А академска заједница не реагује.

ГЛАС: За наше прилике гласање “против” није неоубичајено.

РАДМАНОВИЋ: Управо то се дешава и ту има одговорности и власти јер нисмо искористили прилике да објаснимо грађанима шта је добро направљено.

ГЛАС: Да ли се владајућа гарнитура у РС уљуљкала сматрајући да је непобједива, што је довело и до недостатка квалитетне политичке борбе и дебате која је суштински добра за свако друштво?

РАДМАНОВИЋ: Ми смо се трудили да улазимо у такву врсту разговора са грађанима. Имали смо значајан број активних младих људи, можда је требало још брже да их убацујемо. То је наш покушај да дајемо ново, да стварамо неку перспективу, да ли је било довољно, не знам, али на примјеру Бањалуке показало се да није било довољно.

ГЛАС: Дебате је нарочито недостајало у Бањалуци, а много тога је сведено на покушаје личне дискредитације.

РАДМАНОВИЋ: То јесте за дискусију. Унутар СНСД-а смо имали прве анализе шта се десило. Мислим да се бирачко тијело понашало непрограмски. Објашњавао је Игор Радојичић шта је урадио, био је међу народом, али то очито није било довољно. Овдје се тражила нека врста промјене у којој је Радојичић постао колатерал.

ГЛАС: Да ли је СНСД неозбиљно схватио трендове из 2018, када је кандидат опозиције за предсједника РС у Бањалуци имао више гласова од Жељке Цвијановић?

РАДМАНОВИЋ: Ми смо то потцијенили, а 2018. је показала да се у Бањалуци нешто мијења. Не могу се потпуно поредити општи и локални избори, али неке ствари могу. Дакле, тада се десило да наш кандидат за предсједника овдје изгуби од објективно непознатог човјека за Бањалуку. И то је требало да буде сигнал. И не само то. Највећи број гласова на посланичким листама добио је Драшко Станивуковић, а иза њега сам био ја, па Бранислав Бореновић и Владо Ђајић. Ми смо о томе говорили у СНСД-у, али као да у пракси нисмо довољно водили рачуна.

ГЛАС: Како је могуће да озбиљна организација попут СНСД-а то није озбиљно схватила?

РАДМАНОВИЋ: Схватили смо озбиљно, али нисмо добре потезе повлачили.

ГЛАС: Какве промјене ће услиједити у градском одбору?

РАДМАНОВИЋ: То мора бити посљедица озбиљне расправе. Извршни комитет је покренуо те процесе који су увијек тешки. Мораће у цјелини бити неких поправки које би нас поново дигле до 2022.

ГЛАС: Које поправке?

РАДМАНОВИЋ: У мирнодопским временима не треба правити револуције. Сјеча кнезова је револуција, иако има кнезова, али није вријеме за сјечу.

ГЛАС: Када је Милорад Додик дан након избора поменуо ограничење субвенција Бањалуци и друге ствари које су прилично одјекнуле, казали сте да “Бањалучани не воле да им пријете”. На шта сте мислили?

РАДМАНОВИЋ: Тачно је да сам то рекао, али је то мало извучено из контекста. На питање вашег колеге како то коментаришем, рекао сам да то нисам ни схватио као пријетњу. Исту ствар, да се не може без већине је говорио и начелник Теслића. Кад Додик емотивније говори, онда то испадне грубље. Била је прича да не може функционисати градоначелник без већине. И то је тачно. Будући да су то сви схватили као пријетњу, онда је и мој одговор вашем колеги био да нико не може пријетити. И не можете Бањалуци пријетити. То она необично враћа. Не треба заборавити и да је најмоћнији СДС у Бањалуци био активан само током рата и никад више. СНСД се није служио пријетњама и без тога је развијао и Бањалуку и остале дијелове РС.

ГЛАС: Да ли су измјене закона који регулишу рад локалних самоуправа добро рјешење?

РАДМАНОВИЋ: Та прича је у првом плану поново због тих грубих реченица које нису изречене у правом моменту. Измјене закона тражи Савез општина и градова, а Министарство управе и локалне самоуправе и Влада нису реаговали правовремено. Није лако донијети измјене, а требало је да се десе и прије избора. Може бити проблема у више средина. Не може СНСД радити против себе, а ово се не ради због Станивуковића или новог градоначелника Бијељине. Највећи број начелника има СНСД и ако они не буду имали већину, што је могуће да се деси у Приједору, сами себи правимо проблем.

ГЛАС: Како ће прелазак Ненада Нешића у опозицију у Сарајеву утицати на доношење одлука у Представничком дому?

РАДМАНОВИЋ: Откако је иступио из коалиције, он коментарише рад Парламента, а ми његов рад досад нисмо ни осјетили. Имао је једну иницијативу и два питања. Не вјерујем да ће нешто претјерано побољшати рад опозиционог клуба, који има свој ритам и концепт који је за респект. Тачно је да од нас 13 Срба је сада пет у опозицији, а да се смањује број владајућих који остају са два клуба. Наша процјена је да нам требају два клуба. Изласком Нешића у проблему је Српски клуб, па ћемо једног нашег посланика пребацити у њихове редове.

ГЛАС: Системски закони већ мјесецима не долазе на дневни ред Парламента и све се своди на посланичке иницијативе и приједлоге. Да ли је то својеврсна блокада?

РАДМАНОВИЋ: Није. Парламент је био у стагнацији у почетној фази послије избора због неформирања Савјета министара. Задовољан сам како смо радили, и технички и суштински, добро смо превазишли и тешкоће у пандемији. Имате на сцени сада разне врсте покушаја, па и покушаје промјене Устава. Не може једна странка мијењати Устав, о томе морају да се договоре представници свих страна, односно народа и ентитета. СДП зна да то не може проћи. Сада су гурнули амандмане који су слични априлском пакету који ни онда није могао проћи.

ГЛАС: Многи користе 25. годишњицу Дејтонског споразума за разне иницијативе. Како оцјењујете поруке са округлог стола у Савјету безбједности, гдје је говорио Милорад Додик, али и поруке неких европских званичника?

РАДМАНОВИЋ: Ово је прилика да кажемо шта смо урадили и шта је концепт за будућност, а не да расправљамо о томе шта нећемо и на крају не добијемо ништа. Округли сто Савјета безбједности је потпуно неуспјешан, а једино је оправдано што је Инцку пред свјетском јавношћу речено оно што ми одавно говоримо. Очекивано је било да га чланице ПИК-а подрже иако не знају о чему се ту ради. Потребно је заједничко дјеловање унутар БиХ и рад на неколико кључних приоритета за пут према ЕУ, јер је то можда једина ствар око које се потпуно слажемо. Све остало је проблематично. БиХ постаје црна рупа у Европи захваљујући и нама и Европљанима који не знају шта да раде. Никаквих конкретних ствари нема, нема заједничког приступа рјешавању неких питања. Европа је ушла у ригиднију фазу па кажу: “Испунићете ово па ћемо вам дати паре”, што је врло тешко радити у БиХ.

ГЛАС: Да ли ће бити посљедица због начина обраћања и порука Милорада Додика у Савјету безбједности?

РАДМАНОВИЋ: Прво је потребно рећи да је округли сто добра идеја руске делегације у УН, али није успјела због погрешног приступа других. Било је логично да оцијенимо шта је било за 25 година и да Савјет безбједности као једино свјетско тијело које функционише каже како даље. Међутим, то се окренуло наопако прво причом Валентина Инцка којом окривљује првенствено РС и Милорада Додика за све што они нису урадили и то је, сасвим логично, изазвало Додикову емотивну реакцију и рекао је оно што сви већ говоримо годинама, да је ОХР једна од кочница даљег развоја БиХ и на путу ка ЕУ. А онда се десило да све чланице осим Русије подржавају Инцка потпуно некритички и без размишљања да ли је тачно оно што он говори.

ГЛАС: Да ли је ОХР сада индиректно ојачан?

РАДМАНОВИЋ: Не вјерујем. Постоје снаге које тако размишљају и оне су ослоњене на Инцка и један број политичких директора МИП-ова западних земаља. Јачање ОХР-а је контрапродуктивно.

ГЛАС: Да ли постоји шири концепт у којем је мета Српска, у којем је садржана и прича о табли са именом Радована Караџића у Палама и поруке Јосепа Борела против величања ратних злочинаца и ревизије историје?

РАДМАНОВИЋ: То је притисак на Републику Српску. Ви кад уђете у дијелове ФБиХ, наћи ћете имена ратних злочинаца из Другог свјетског рата на школама и улицама. То су они који су неспорно припадали највећем злу у историји цивилизације. Тога се Инцко није сјетио. Тај студентски дом је наша ствар. То је одлука унутар Републике или локалне заједнице. Инсистираћемо да расправљамо о томе. Европа је неком минималном већином донијела одлуку којом изједначава све тоталитарне режиме и тиме рекла да се то односи и на фашизам и на комунизам, што је неприхватљиво јер се тако ревидира фашизам, и то се покушава убацити и у БиХ. Имамо у Парламенту БиХ такву иницијативу. Идеолошки се у Европи дешавају свакакве ствари, па они који су нанијели највеће зло у свијету враћају се на сцену у неким искривљеним текстовима, упоређивањем фашизма са другим режимима и онда долазимо до онога што сад имамо у Сарајеву.

ГЛАС: Да ли је могуће отворити било какву расправу у времену када у Сарајеву имамо помало шизофрену ситуацију, гдје постоји школа која носи име Мустафе Бусулаџића док помпезно прослављају 25. новембар?

РАДМАНОВИЋ: Нисам случајно поменуо Резолуцију Европског парламента усвојену без лијевих партија. То је покушај прекрајања неких чињеница. То се манифестује на све. Кад дому на Палама дате име Радована Караџића, то тамо не вријеђа никог, али кад дате улици гдје је сједиште митрополије име зелених беретки, онда је нормално да то некога вријеђа. И онда они држе предавање да нешто не треба радити.

Духом мали политичари

ГЛАС: Како тумачите велика очекивања од Џоа Бајдена у Сарајеву, гдје су чак и на улицама славили његову побједу на изборима у САД?

РАДМАНОВИЋ: Често мали народи имају духом мале политичаре. И у тој укупној економској биједи људи мисле да ће им бити добро ако се неком поклоне или направе споменик. То се понекад и деси, па онда стимулише и друге да тако раде. Тако је било на Косову, па у Сарајеву очекују исто. Али то су нереалне жеље. Бајден је долазио у БиХ, знамо шта је причао, разговарали смо у Предсједништву. Не мислим да ће се мијењати политика САД према региону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.