Могерини: У марту препорука за ступање на снагу Споразума о стабилизацији

"Извјестићу Савјет министара ЕУ у марту и моја препорука ће бити да се донесе одлука у том смислу. У овом тренутку не могу предвиђати каква ће бити одлука Савјета ЕУ и када ће бити донесена", рекла је Могеринијева на конференцији за новинаре након састанака са званичницима институција БиХ.

Она је нагласила да је усвајање Изјаве о европској опредијељености и неопходним реформама БиХ "историјски датум" и "изузетно важан дан" за БиХ, што је заједничка оцјена и свих представника домаћих власти са којима је данас разговарала у Сарајеву.

"Дешавања протеклих мјесеци у БиХ представљају позитиван помак и реаговање на иницијативу ЕУ из децембра прошле године. Ово је историјски тренутак и достигнуће, те полазиште и кључна тачка за провођење реформи које ће бити најтежи дио задатка", навела је Могеринијева.

Она је поручила да БиХ не смије више приуштити политички застој који је превише дуго трајао.

"На свим нивоима власти треба, без одлагања, направити план и програм провођења социо-економских реформи у складу са Споразумом о расту и запошљавању", рекла је Могеринијева и додала да БиХ треба да се усмјери и на питања тржишне економије, правне државе и изградње повјерења, јачања административних капацитета и ефикасности институција.

Она је истакла да постоји политичка воља у БиХ и снажна воља из Брисела да се крене напријед у тај процес што би дало позитивне конкретне кораке за грађане.

Одговарајући на питање колико ће бити болне реформе за БиХ на европском путу, Могеринијева је рекла да не постоји листа захтјева из Брисела за БиХ.

"Кључни елемент односа између БиХ и Брисела није односе жучитеља и ђакаж, нити ми дајемо икакве домаће задатке. Наиме, реформе које ће се проводити биће резултат политичке одлуке усаглашавања институција у складу са потребама грађана БиХ. Врста реформи, динамика провођења и њихова суштина ће зависити искључиво од интереса грађана БиХ", поручила је Могеринијева.

Она је нагласила да се реформе не проводе у БиХ зато што то тражи Брисел, већ зато што то траже грађани од својих политичких лидера.

"Не желимо имати један такав однос гдје ће се захтијевати и тражити. Не знам како је то било у прошлости, али у овом тренутку то није случај. Искуства земаља које пролазе кроз процес приступања и оних које су већ земље чланице ЕУ је да морају проћи кроз мање или више тешке реформе, а врло често смо слушали изговоре да се то ради зато што то Брисел од некога очекује", додала је Могеринијева.

Високи представник ЕУ за спољне послове и безбједносну политику напомиње да је то довело де непопулароности ЕУ и представља пребацивање кривице.

"То важи и за земље чланице и за оне које ће то постати. Морамо разумјети да се реформе дешавају не зато што то неко тражи или захтијева, већ да би се обезбједила одрживост и перспектива за младе људе ове земље", рекла је Могеринијева.

Она каже да је у свом обраћању у Парламентарној скупштини БиХ нагласила да разлог за реформе нису захтјеви Брисела, већ статистички податак да 60 одсто младих људи у БиХ нема посао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.