Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, за “Глас Српске”: Овај град је бедем Српске

Поручио је то за “Глас Српске” Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, града који данас обиљежава три деценије постојања.

Навршило се 30 година од када се, како је на почетку истакао први човјек овог града на истоку, састала прва скупштина те проглашен град Српско Сарајево Републике Српске.

- Било је то на овај датум - 13. марта 1993. године у Вогошћи. Тада су се одборници из градских општина, међу којима су биле Вогошћа, Илијаш, Хаџићи, Српско Ново Сарајево, Српска Илиџа састали и договорили да буде формирана заједница општина у виду једног града, српског града Сарајева и то у вријеме непосредне ратне опасности. Недуго послије тога је дошао закон о граду. Веома битна је порука, коју шаљемо и данас, а то је да су  прије 30 година, у ратном вихору, у тешком времену одлучили да организују цивилну власт која ће, уз војну одбрану становништва Републике Српске, такође да егзистира на овом нашем подручју и на територијама које су Срби тада држали како би квалитетно управљали процесима.

ГЛАС: Како то изгледа данас, три деценије послије?

ЋОСИЋ: Тај датум, 30 година послије, обиљежавамо на потпуно другој локацији, у потпуно другој организацији, али пратећи традицију оног Сарајева које смо стварали. Коријене никада нећемо заборавити и мјесто гдје смо све стварали, али остављамо све лоше и настављамо даље. И данас смо истинска патриотска прича Републике Српске. Веома битно за Источно Сарајево јесте то да је настало и расло заједно с Републиком Српском. На овим просторима су настале основне институције Републике Српске, почевши од Владе, Народне скупштине, предсједника, тадашње Српске радио телевизије, Српске новинске агенције и бројних других. Обиљежавајући ових 30 година евоцирамо успомене на скоро 4.500 погинулих бораца Војске Републике Српске који су страдали од 1992. до 1995. године на овом простору, а представљају сваког петог борца који је погинуо у војсци Српске. Они никада неће пасти у заборав, а увијек истичемо да су овдашњи Срби изнијели огроман терет одбране својих огњишта, пренијели и мртве и поново се издигли и изградили овај град Источно Сарајево, за шта заслужују највећу почаст и признање.

ГЛАС: Већ сте истицали како се надате да би у току ове године могао бити измијењен Устав Републике Српске према којем би Источно Сарајево био престони град, а у њему престона општина Пале.

ЋОСИЋ: Оно што је битно јесте то да смо ми отворена средина - све што желимо и колико желимо себи, желимо и другима. У том организационом дијелу Републике Српске желимо и истински схватамо да је Бањалука главни град, али наспрам ње постоји један град који се зове Источно Сарајево и заслужује да буде престони град, јер се у њему бранила Република Српска, а у Палама стварале цивилне институције Републике Српске. И мислимо да такав Устав и највише одговара данашњој организацији Српске. Постоје центри у Републици као што су Бијељина, Приједор, Градишка, Зворник и други, у којима има много становника и ми то подржавамо, али центри који су стубови Републике Српске су Бањалука и Источно Сарајево.

ГЛАС: Тог марта 1993. године донесена је статутарна одлука о организацији српског града Сарајева, а ове године биће одржава свечана сједница Скупштине града. План је да на том засједању буде донесена резолуција о будућим правцима развоја. Какве су визије?

ЋОСИЋ: На сједницу су позвани сви одборници из општина у саставу града Источно Сарајево, јер смо једини град који у свом саставу има шест општина, делегације институција Републике Српске и Републике Србије и све друге високе званице које доприносе развоју нашег града у цјелини. Резолуција коју доносимо утемељена је на бази Стратегије развоја 2023-2029. коју смо усвојили, а то је да је Источно Сарајево отворен и функционалан град, урбан и град који је заснован на еколошким принципима, али и модерних технологија и универзитета. Тачно знамо гдје ће и какав ће бити овај наш град у периоду имплементације стратешких докумената. С друге стране, циљ нам је да кажемо и покажемо да смо данас, на дан кад обиљежавамо 30 година постојања, на изузетно бољем мјесту него на оном на којем је и све почело, али и да за наредне три деценије желимо да будемо на још бољем него што је то данас.

ГЛАС: Источно Сарајево је састављено од шест општина и по тој организацији је јединствен примјер у Републици Српској. Да ли је то плус или проблем за развој?

ЋОСИЋ: Наша једина препрека у развоју Источног Сарајева је урбана неповезаност, али и то ће бити урађено када имплементирамо највеће пројекте за овај град. То се односи на боље саобраћајно повезивање трећом траком преко Романије, као и на саобраћајницу од Сокоца до Пала и од Источног Новог Сарајева до Пала. Када то завршимо бићемо потпуно урбан и компактан град те свима показати да је боље имати град организован на овај начин. Свим локалним заједницама, које могу, препоручио бих да се организују као и ми.

ГЛАС: С подручја Источног Сарајева веома често одлазе поруке о важности културе сјећања, а ове године биће свећано представљен и Меморијални комплекс посвећен  страдању сарајевских Срба.

ЋОСИЋ: Меморијални комплекс јесте најзначајнији пројекат у сфери културе сјећања. Посвећен је страдалим Србима цивилима у 20. вијеку. На виртуелан начин биће приказано све што је дио Срба кроз вијекове, и то не само оних из Сарајева, односно данашњег Источног Сарајева већ цијеле регије. Комплекс ће бити понос свих генерација и вјечни чувар сјећања оних који нису дочекали увијек и једино жељену слободу. Једноставно, није згорег поновити да је ту ријеч о комплексу у којем ће на једном мјесту бити приказана историја и страдање Срба у читавом вијеку на том подручју. Замишљено је да га чине, између осталог, споменик с ликом Бијелог анђела, висине од шест до осам метара, рељефни приказ три цркве - Стара, Саборна и Преображењска од којих ће стазе водити ка споменику, а на ЛЕД дисплејима биће информације о страдалим сарајевским Србима. На дисплејима, с друге стране рељефних приказа цркава биће имена страдалих. Буквално ће бити испричана једна прича и она нам је потребна управо како бисмо младим нараштајима пренијели историју и културу сјећања подигли на још виши ниво. Осим тога, потписан је споразум с Митрополијом дабробосанском о сарадњи. Радна група која прикупља историјску грађу која ће бити приказана на дисплејима и монографији до сада је урадила много ствари које се тичу жртава у Другом свјетском рату и Одбрамбено-отаџбинском, док има одређених проблема с подацима који се односе на Први свјетски рат. У оквиру пројекта биће урађена визуелна идентификација заставе Републике Српске на Требевићу, који је и одлуком Владе проглашен парком природе.

ГЛАС: Када је ријеч о пројектима, првенствено оним инфраструктурним, у Источном Сарајеву се много градило средствима које је донирала Србија. Шта Вам то значи?

ЋОСИЋ: Као човјек и градоначелник увијек отворено кажем да град Источно Сарајево не би данас овако изгледао без помоћи влада Републике Српске и Србије. Крајем деведесетих и почетком двијехиљадитих година, путем грађевинског материјала, уложено је доста новца у развој тадашњег Српског Сарајева, данас Источног Сарајева. Влада Српске је наставила, а Влада Србије се поново придружила кроз помоћ пројектима посљедњих година. Колико им захваљујем, толико сматрам и да је њихова одговорност да чувају ову локацију Источног Сарајева и развијају кроз финансијску помоћ пројектима.

Парк великана

ГЛАС: Најављена је и градња парка великана здравства у кругу болнице “Србија”. Шта је до сада урађено у вези с тим?

ЋОСИЋ: На прагу смо добијања грађевинске дозволе. Имамо главни пројекат, али до краја још није дефинисан финансијски дио. У буџету постоје предвиђена средства, али не желимо да улазимо у инвестицију док неке изворе средстава не идентификујемо у градској каси. Ако ускладимо приходе и расходе градња ће почети ове године, како би идуће завршили и на тај начин идентификовали највеће великане здравства који су заслужни, између осталог и за стварање болнице “Србија” и оживљавања здравства на овом подручју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.