Љајић: БиХ и Србија првенствено морају отклонити политичке баријере

"Пробали смо са национализмом и видјели гдје нас је то одвело 90-их година, али нисмо пробали да спроводимо реформе, да удружујемо капацитете, да повећамо нашу продуктивност, а самим тим и извоз", рекао је Љајић новинарима прије почетка форума.

Према његовим ријечима, БиХ и Србија су појединачно мала тржишта, са малим капацитетом, у смислу привлачења инвестиција, те конкурентности на глобалном свјетском тржишту, јер није исто када се наступа појединачно на тржиштима са пет милиона људи или када се представља на тржишту од 18 милиона.

Љајић сматра да обје земље могу да буду један добар модел сарадње, што показује и уклањање ванцаринских баријера и како та сарадња напредује из године у годину.

"Наш циљ је да сарадња двије земље ове године буде двије милијарде евра. Надам се да, уколико не буде неких већих политичко-техничких препрека, да ћемо га и остварити", рекао је Љајић.

Када је ријеч о сукцесији имовине, Љајић је рекао да "отворена питања не треба гурати под тепих", без обзира да ли су економска или политичка, нагласивши да та имовина треба да припадне земљама бивше Југославије којима заиста и припада, и да буде у фунцији економског напретка.

Министар финансија Хрватске Здравко Марић рекао је да су искуства која има његова земља и вриједна и важна, како за друге земље, тако и за БиХ, јер Хрватска већ трећу годину заредом биљежи знатне позитивне привредне параметре.

"Оно што је мени важно, као министру финансија, је то што смо стабилизовали јавне финансије, изашли смо из превеликог дефицита. Другу годину смањујемо јавни дуг и његово учешће у БДП-у, а у исто вријеме, први пут нам се кредитни рејтинг поправио", истакао је Марић.

Према његовим ријечима, Влада Хрватске на томе не планира стати, већ жели наставити да ради, посебно на питањима привреде, јер је она битна за све аспекте друштва у цјелини.

"Без здравог раста привреде, те запошљавања, не можемо наћи крајња и коначна рјешења", поручио је Марић.

Кемал Козарић, декан Економског факултета у Сарајеву који је организатор данашњег скупа, рекао је да би цијела регија Балкана требало да иде напријед, нагласивши да земље овог региона имају доста сличности које би требало да искористе да свима буде боље.

Према његовим ријечима, академска заједница "није довољно гласна", а требало би да да допринос, јер има капацитета да буде "коректор властима" и да сви заједно покушају створити бољи пословни амбијент.

Он је подсјетио да је БиХ прије рата имала пет највећих извозника у бившој Југославији, додавши да је сада могуће да заједно са својим сусједима буде конкурентна на трећим тржиштима као што су Либија, Ирак, Тунис, Алжир.

Козарић је рекао да је задовољан одзивом на Форуму, те што су и бизнисмени ту, али и млади људи који нажалост одлазе из земље, те додао да младима људима треба створити прилике да остану, јер су они будућност БиХ.

Економски факултет Универзитета у Сарајеву организује данас Други економски форум, на којем ће кључна тема бити развој и конкурентност земаља у региону, а окупиће представнике извршне власти, привреднике, те академске заједнице БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Македоније.

Теме форума биће и јавно-приватно партнерство у функцији подршке инфраструктурним пројектима, владавина права и правна сигурност као основа за инвестиције и развој, те акредитације високошколских институција као услов конкурентске предности на тржишту рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.