Ларс Гунар Вигемарк за Глас Српске: Реформе не захтијевају централизацију БиХ

* ГЛАС: Да ли сте задовољни темпом реформских процеса након што је усвојена реформска агенда?

ВИГЕМАРК: Важно је да су се све водеће политичке странке усагласиле да раде на реализацији заједничког циља, а то је чланство у ЕУ. Важан дио тог опредјељења је и израда реформске агенде у сарадњи са ЕУ и међународним финансијским институцијама. Мислим да је постигнут споразум да сви морамо више сарађивати независно од тога са ког нивоа долазимо, односно да ли је ријеч о држави, ентитетима, кантонима или општинама. Није ни у чијем интересу да се међусобно блокирамо. Главни интерес је интерес грађана.

* ГЛАС: Када је ријеч о реформским процесима, већина посла је на ентитетима. Да ли Савјет министара БиХ прати оно што договоре ентитетске владе?

ВИГЕМАРК: Задовољан сам досадашњим спровођењем мјера предвиђених реформском агендом. Оба ентитета раде веома добро, а и институције на нивоу БиХ, првенствено Савјет министара, раде озбиљан посао. Иако не волим коментарисати појединце, морам рећи да премијери РС и ФБиХ Жељка Цвијановић и Фадил Новалић и предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић са својим сарадницима раде добро свој посао, заједно са представницима међународних финансијских институција и ЕУ. Сви смо подржали реформе и ово није такмичење ни између ентитета ни нивоа БиХ и других. Веома је јасно свима ко шта ради. Реформе су потребне да унаприједе социо-економске прилике. Реформска агенда представља цјелину која се не може разбијати на појединачне дијелове. Ако из ње почне издвајање или оспоравање одређених елемената, тиме се минира цијели процес.

* ГЛАС: Да ли се у склопу реформи на европском путу захтијева централизација и јачање институција БиХ на штету ентитета кроз пренос њихових надлежности, као што је случај у посљедње вријеме?

ВИГЕМАРК: Не, апсолутно не! Реформе не подразумијевају централизацију или пренос надлежности, већ отварање радних мјеста, подстицање страних и домаћих инвестиција, унапређење владавине права и реформу јавне управе. Ми не покушавамо да ревидирамо Дејтонски споразума на мала врата путем реформске агенде. Придруживање или интегрисање у ЕУ не значи већу централизацију БиХ. Постоје многе земље чланице које имају децентрализован систем и децентрализовано уређење. Када БиХ постане чланица ЕУ као држава удружује суверенитет са суверенитетом других чланица. Онда је збир већи од појединих дијелова. Говорим о трговинским политикама. Све чланице ЕУ сарађују и као цјелина су јаке. Много питања која су сада предмет дискусија између ентитета и државе неће бити релевантна у контексту ЕУ.

* ГЛАС: Још се чека на усвајање механизма координације различитих нивоа власти у вези са европским питањима, иако је он практично био договорен?

ВИГЕМАРК: ЕУ има јасан став да је потребно унаприједити координацију о свим питањима која се тичу односа између ЕУ и БиХ, посебно у овом тренутку када БиХ има на снази Споразум о стабилизацији и придруживању. Мислим да би на тај начин боље и ефикасније радили и сарађивали са свима у овој земљи. Ако БиХ буде напредовала на свом путу, имаће прилику да користи разне врсте помоћи којима тренутно нема приступ. Поред претприступних фондова имаће много занимљивије регионалне, структуралне или фондове солидарности. Ту је прави новац. Када пролазим кривудавим путевима у БиХ увијек размишљам - када се будете придружили ЕУ имаћете правац. Механизам координације је ствар домаћих власти да се усагласе о одговарајућој процедури. Уређење БиХ је компликовано и мој савјет је да надлежни покушају да нађу најефикасније рјешење. Поздрављам жељу да буду усаглашене заједничке процедуре, да не кажем механизам, јер то одмах личи на успостављање нових институција, а имате их заиста превише.

* ГЛАС: Реформа правосуђа је један од највећих и најдуговјечнијих проблема. Да ли је могућ напредак и компромис у вези са отвореним питањима?

ВИГЕМАРК: Не можете имати различите законе у различитим дијеловима БиХ. Сви смо сагласни да је потребна реформа правосуђа. Мислим да то није случај само због правосуђа на нивоу БиХ, него и на ентитетским и кантоналним нивоима. Усвојена је усаглашена Стратегија за реформу сектора правосуђа и она је директно усмјерена на реформисање сектора правде. Она се не бави нужно неким проблемима који су истовремено можда у позадини приједлога за одржавање референдума у РС, зато што су то шира питања. Министар правде РС Антон Касиповић је дао значајан допринос на састанцима у Бриселу и Сарајеву и он је неко ко тражи рјешења, а не проблеме. Много тога треба да буде урађено, поготово када је ријеч о надлежности у кривичним предметима. Генерални критеријум који треба примјењивати је јасноћа у надлежности да би се знало који суд има надлежност да преузима неки предмет. Постоје чак четири кривична закона у БиХ, тако да је компликовано рјешавати питање надлежности кроз одредбе у законима.

Високи представник

* ГЛАС: Да ли БиХ са високим представником може напредовати ка ЕУ?

ВИГЕМАРК: Не могу да замислим да би БиХ могла постати чланица ЕУ, а и даље имати присуство високог представника или снага за очување мира. Вјероватно ни ЕУ неће имати присуство као што га данас има у БиХ. ЕУ има најбројнију мисију у БиХ, али то је због проблема са којима се сусреће БиХ. Потребни су јој додатни ресурси и експерти сваке врсте да би ефикасно радила. Улогом OHR-а се бави Савјет за примјену мира. Али, све док БиХ има расправе у вези са Дејтоном, онда је важна улога високог представника и OHR-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.