Кријумчари миграната за годину обрнули десет милиона евра

Вељко Зељковић
Кријумчари миграната за годину обрнули десет милиона евра

БАЊАЛУКА - Кријумчари миграната на западном Балкану само у току прошле године зарадили су више од 50 милиона евра, од чега они који “оперишу” у БиХ између седам и 10,5 милиона евра.

Подаци су ово из најновијег извјештаја мреже Глобална иницијатива против међународног организованог криминала, у ком се, између осталог, расвјетљава на који начин мигранти покушавају да се домогну Европе и коју цијену за то плаћају. Аутори ове студије открили су како је кријумчарење миграната процвјетало и постало уносан бизнис посебно након затварања “балканске руте” 2016. Према њиховом мишљењу, најкритичније кријумчарске тачке у БиХ су тада постале Требиње, Билећа и Фоча, те ријека Дрина на којој је врло брзо успостављена илегална кријумчарска рута за чији се прелазак плаћа од 100 до 500 евра по особи, па чак и до 1.500 ако у “аранжман” улази и пребацивање до Бихаћа. Превоз унутар БиХ наплаћује се од 100 до 300 евра, пребацивање преко границе Црне Горе 400 евра. Ипак, како су истакли, мјесто на ком се обрће највише новца јесте Унско-сански кантон. Са овог подручја мигранти покушавају да пређу границу с Хрватском и за то плаћају од 1.000 до 2.000 евра (ако је Словенија крајња дестинација). Уколико је то пак Италија или Аустрија, цијене иду и до 4.000 евра. 

Аутори ове студије наводе и да је од средине 2020. отворено ново мјесто преко којег кријумчари покушавају да пребаце људе у Хрватску, а то се прије свега односи на Оџак, Градишку и Брод, као и кроз Брчко дистрикт.

У извјештају се наводи да су у ове криминалне послове укључени и поједини припадници полиције и граничари, који се за одређену новчану накнаду “склањају да не буду у одређеном мјесту у одређено вријеме”.

У ову причу укључени су и сами мигранти који у појединим случајевима воде групе својих сународника преко “зелене границе”, а затим се враћају како би помогли сљедећој групи. Они се увлаче у избјегличке кампове и договарају послове како би зарадили довољно новца за одлазак у Европу. Они се, према наводима из овог извјештаја, сналазе користећи апликације попут “Гугл мапса” и често спремају руте у своје телефоне са ГПС координатама. Комуницирају помоћу друштвених медија, а неке групе су чак поставиле туторијале на “Јутјубу” о томе како путовати.

Имуни нису остали ни поједини таксисти, што легални, што нелегални, а постало је све чешће и да возачи камиона превозе мигранте уз одређену накнаду. Један од посљедњих трендова је и запошљавање “пратећег особља” за возаче камиона. Како се објашњава у овом извјештају, мигранти добијају писмо компаније са сједиштем у Европи и путне исправе за особу која личи на носиоца, али то није он. Та документа могуће је показати полицији као доказ да се мигрант “враћа кући”.

Аутори овог извјештаја осврнули су се и на то како мигранти долазе до неопходног новца наводећи да обично до њега долазе путем “Вестерн униона”. Други начин преноса новца и плаћања кријумчарских услуга је полагање новца на рачуне отворене на кладионицама на мрежи. Кријумчари, користећи код који су им дали мигранти, с рачуна одузимају накнаду када мигранти пређу границу.

Игра

Дио миграната који су остали без новца покушава да пређе границу користећи технику коју називају “игром” - неколико мушкараца, потенцијално малољетних, из групе од можда 20 људи покуша прећи границу знајући да постоји велика шанса да ће бити ухваћени. Овај маневар скреће пажњу полиције и остатак “екипе” успијева непримјетно да пређе границу.

Фиксери

На мигрантској муци добро зарађују и такозвани фиксери који доводе мигранте у контакт с кријумчарима, предлажу руте и сигурне куће и упозоравају на полицијске патроле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана