Институције не маре за препоруке, потребна помоћ Парламента
САРАЈЕВО - Институције БиХ још нису на завидан ниво подигле степен озбиљности и одговорности, а то потврђују мишљење са резервом, уз скретање пажње за поступање са новцем из заједничке касе у прошлој години те опомена да многи не маре за ревизорске препоруке.
Канцеларија за ревизију институција БиХ спровела је ревизију извршења буџета институција БиХ за 2019. годину, односно збирног извјештаја свих буџетских корисника, а на основу резултата формирана је слика потрошње, која ни, овај пут, није оптимистична.
Посебно је подвучено да, и поред јасно Законом дефинисаних процедура и рокова, буџет за 2019. годину није усвојен правовремено, већ тек по истеку те фискалне године, због чега су институција “живјеле” на основу одлука о привременом финансирању, које су усвајане на свака три мјесеца.
Из заједничке касе 75 институција лани је потрошило 861,02 милиона марака, а ревизори су, осим анализе буџета, пречешљали да ли су и у којој мјери поштоване препоруке које су им испоручили раније.
Ревизори сваке године, кроз појединачне ревизорске извјештаје дају и по неколико стотина препорука, а након прегледа пословних књига из 2019. написали су 483. Ипак, с друге стране је посебно наглашено да многе од њих остају мртво слово на папиру, а у дјело је спроведено нешто изнад 50 одсто.
- Значајан број препорука из извјештаја се понавља из године у годину, а односе се на недовољан степен развоја система финансијског управљања, неријешен статус руководства у институцијама којем је истекао мандат, недовољно транспарентан процес запошљавања, ангажман лица по основу уговора о дјелу, неријешен статус државне имовине, недовољно ефикасна реализација вишегодишњих капиталних пројеката, недостаци у примјени Закона о јавним набавкама - истакнуто је у извјештају.
Општа оцјена је да бољи пролаз имају препоруке које зависе од само једне институције, за разлику од оних које траже заједничко дјеловање на више адреса, а и у извјештају је наведено да судбина појединих смјерница зависи и од политичке воље, односно захтјева за политичку сагласност.
Ревизори су незадовољни и формалним извјештавањем о реализацији препорука те траже од Парламента БиХ да јаче упозори институције да смјернице морају бити поштоване, јер су, на крају, и једна од обавеза која је пред БиХ на путу ка пуноправном чланству у ЕУ.
Парламент БиХ, зависно од надлежности институција БиХ, додају, треба да инсистира на реализацији задатака у утврђеним роковима, чиме би на виши ниво био подигнут степен озбиљности и одговорности са којим приступају реализацију препорука.
- Циљ је унапређење управљања финансијама, транспарентно и рационално трошење новца из буџета, као и повећање ефикасности, ефективности и економичности пословања институција БиХ - истакнуто је у извјештају.
Предсједавајући Комисије за финансије и буџет у Представничком дому Парламента БиХ Предраг Кожул истиче за “Глас Српске” да има помака на терену, али и простора за додатно подизање одговорности.
Додао је да ће идућих дана детаљније и унутар саме комисије разговарати о новим налазима ревизора те након тога заузети став.
Ниједна институција лани није добила негативно мишљење, 44 су зарадиле позитивно мишљење са скретањем пажње, 21 чисто позитивно, девет мишљење са резервом, а код једне ревизори су се уздржали од оцјене усљед ограниченог обима ревизије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
