Хоће ли БиХ добити условни кандидатски статус за ЕУ? Све ће бити познато до вечерас

Током јутра, европски званичници су у Бриселу одржали састанак са представницима земаља Западног Балкана. Због бројних неријешених проблема како на релацији ЕУ - Западни Балкан, тако и између самих држава, овај састанак је оцијењен као један од најважнијих.

Између осталог, на састанку се разговарало о односима Србије и самопроглашеног Косова, почетку преговора Албаније и Сјеверне Македоније са Европском унијом, али и о ситуацији у Босни и Херцеговини.

Иако се већ неколико дана говори о томе како ће се на крају данашњег састанка Европског савјета који је заказан за 15 сати објавити и званична информација о додјели кандидатског статуса ЕУ за Украјину и Молдавију, одређени круг земаља унутар ЕУ сматра како би и Босна и Херцеговина због ситуације у којој се налази такође требала добити овај статус.

Причу о додјели кандидатског статуса Босни и Херцеговини прије свега подржавају Мађарска и Словенија, а управо је прије неколико дана министар спољних послова Словеније Тања Фајон најавила како ће Словенија представити свој план додјеле кандидатског статуса Босни и Херцеговини.

Портал Кликс сазнаје да ће за БиХ бити додијељен условни кандидатски статус, те да ће бити дефинисани услови током расправе на Европском савјету. Неке чланице ЕУ траже да се БиХ кандидатски статус додијели након избора, како ништа не би утицало на изборе с обзиром да би неке странке дефинитивно себи приписивале заслуге.

Државе попут Холандије, Њемачке и Француске одбијају прихватити опцију аутоматске додјеле кандидатског статуса Босни и Херцеговини те сматрају како држава мора учинити много више напора како би достигла овај статус.

Давањем условног кандидатског статуса ЕУ ће јасно ставити дознања како Европска унија и даље жели Босну и Херцеговину у свом друштву, али да је за пуни кандидатски статус потребно покренути додатно реформске процесе.

За разлику од Босне и Херцеговине, државе које би након данашњег самита Европске уније требале добити пуни кандидатски статус јесу Украјина и Молдавија за које је оцијењено како су до сада направиле довољно помака у реформама на овом путу.

Наравно, на ситуацију и додјелу кандидатског статуса значајно је утицала и украјинска криза и рат у Украјини која је додатно убрзала процес приступа Украјине Европској унији.

Иако су бројни званичници поздравили овај потез, поједини званичници држава чланица ЕУ сматрају како ЕУ мора имати равноправан третман према држава Западног Балкана и земљама истока Европе чиме би се јасно показао уравнотежен приступ Брисела када је ријеч о проширењу Европске уније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.