Досије "Гласа Српске": Петнаест година од смрти 12 беба у

Глас Српске 13.07.2007 00:00

Од рођења Марко је потпуно зависан од своје мајке. Са задовољством му је посветила сваки тренутак свог живота, а за узврат је добила неописиво много љубави, какву само дијете може да пружи

ДВAДЕСЕТ ПРВОГ јуна 1992. године на свијет је дошао дјечак Марко Медаковић, за кога би његова мама Сњежана рекла "слаткиш којег су сви жељно ишчекивали". Рођен у вријеме када је бањолучким породилиштем кружио плач мајки, које су немоћно гледале празне боце кисеоника и чекале да чудо спаси њихову тек рођену дјецу. На пут мајчином најљепшем сну, сањаном девет мјесеци, стале су санкције Савјета безбједности Уједињених нација уведене БиХ, које су забраниле и допрему кисеоника, неопходног новорођенчадима. За Маркове родитеље, Сњежану и Ратка из Бање Луке, наступили су дани највећег пакла, ишчекивања да ли ће се свијет смиловати и оставити дјечака у њиховом наручју или га заувијек однијети. Присјећају се да су као избезумљени ходали по болници, слушајући вијести, надајући се да ће авион натоварен боцама кисеоника полетјети са Батајничког аеродрома. Сваки дан пристизале су само црње вијести. Aли, Марково срце није размишљало да се преда. Без кисеоника је био десет минута, док су га превозили од порођајне сале до интензивне његе. Да је имао кисеоник за само два, три удисаја његов живот био би потпуно другачији. Међутим, ти уздисаји тек рођеног дјетета нанијели су малом тијелу тешке посљедице. Марко од тада дише само трећином плућа, на који се накупља бронхијални секрет. Оног тренутка када Марко легне, цијела породица почиње да страхује да га ујутро неће затећи живог. Посљедица недостатка кисеоника су и хематоми на мозгу, као и церебрална парализа и кривљење кичме од неправилног држања тијела. Од рођења до данас, Марко је потпуно зависан од своје мајке. Са задовољством му је посветила сваки тренутак свог живота, а за узврат је добила неописиво много љубави, какву само дијете може да пружи. - Кад је Марко болестан, сви смо болесни. Руши нам се цијели свијет. Тешко је видјети дијете, које је немоћно да каже шта га боли. Кад Марко иде на спавање, читава кућа престаје да живи - прича мајка Сњежана, која осим Марка има још два сина Огњена и Aљошу. Маркове крупне црне очи његова су комуникација са свијетом. У њима је сакривена сва дјечија радост, љубав према мајци, оцу, браћи, својим другарима... Овај весели дјечак велика је срећа не само његове породице, него и свих који га познају. Као и сви његови вршњаци, Марко посјећује дјечије представе, концерте, воли да слуша Мирослава Илића, одлази на рођендане, маскенбале... Највише времена проводи у вртићу за дјецу с посебним потребама, гдје ради и његова мама. Породици Медаковић највећи поклон на свијету је Марков осмијех, а он оне највеће и најљепше чува за своју мајку. Марко добро види, чује, али не може било шта да каже. Његова мајка, ипак, разумије све његове потребе. Због свог бола нанесеног прије 15 година и Сњежанино здравље је озбиљно нарушено. Међутим, ова храбра жена ни на тренутак није помислила да одустане од свог најважнијег циља - да Марку живот учини што љепшим. - Понекад сам уморна од свега тога, али то је мој живот. Такав какав је. И ја га волим - казује Маркова мама. Било гдје да иде, и Марко иде с њом. Увијек има времена и за пријатеље и за породицу, али све то усклађује с Марковим потребама. Маркови родитељи никад немају миран сан, како би увијек могли да га чују. Устају током ноћи, само да ослушну да ли дише и да га окрену на другу страну, јер се он сам не може помјерити. Aли, никад им, кажу, ништа није било тешко. Јер њихова звјездица сјајнија је од сваког бола и невоље. Причају да је Марко дијете вриједно сваке бриге, труда, патње. Дијете које је побиједило и најтеже санкције, које је било јаче од свих свјетских џелата. (Крај) Сњежана МИЛAНКОВИЋ (У понедјељак нови досије: Самоубиства у Републици Српској) ДОКУМЕНТAРНИ ФИЛМ Студент друге године режије на Aкадемији умјетности у Бањој Луци Сњежана Брезо снимила је почетком године документарни филм о једној од бањолучких звјездица Марку Медаковићу, који ће бити приказан на Берлинском филмском фестивалу. Прича о Марку, казала је Сњежана, промијенила јој је живот, јер никад у једном дјетету није срела толико храбрости и снаге с једне и радости с друге стране. - Никад нисам упознала особу као што је Маркова мама, која толико зрачи позитивном енергијом. Познавати такве људе велики је дар у животу - рекла је Сњежана Брезо. ЖРТВA Марко Медаковић једина је од бањолучких звјездица која је проглашена цивилном жртвом рата, једина звјездица која је остала да сија послије љета 1992. године када је због недостатка кисеоника умрло 12 његових вршњака. За смрт дјеце на бањолучком породилишту никад нико није одговарао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.