Додик: Непотребни ултиматуми из ФБиХ у вези са МАП-ом

Одговарајући на питање Срне како гледа на чињеницу да политичке странке из ФБиХ везују формирање Савјета министара за активирање МАП-а, Додик је рекао да ту нема условљавања.

“Ми смо врло јасни. Они знају да ми то нећемо и то је сада покшај да придобију међународну јавност против нас, јер смо ми, тобоже, проблем за формирање Савјета министара”, рекао је Додик на великој годишњој конференцији за новинаре.

Предсједавајући Предсједништва БиХ је истакао да представници из Републике Српске на нивоу БиХ не улазе у коалицију ни са ким, него узимају мјеста која припадају српском народу.

“БиХ на заједничком нивоу добија власт тако што се она саставља од изборних побједника и представника на различитим нивоима у Федерацији БиХ и Републици Српској. У БиХ нема ниједно мјесто на заједничком нивоу које се бира на нивоу читаве БиХ директним изборима”, подсјетио је Додик.

Он је нагласио да Република Српска у овом тренутку може да формира и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ и Савјет министара, али да се чини да то странке из ФБиХ неће, односно не могу да се договоре.

“Као предсједавајући Предсједништва БиХ покушао сам да то ставим на дневни ред, али за то није било сагласности. На обавезним консултацијама са свим политичким партијама нико није имао примједбу да, према неком договору, предсједавајући Савјета министара треба да буде Србин”, подсјетио је Додик.

Он је истакао да је током консултација представнике политичких странака информисао да коалиција окупљена око СНСД-а има девет посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и да предлажу Зорана Тегелтију за кандидата за предсједавајућег Савјета министара.

“Нико није имао примједбе на њега. Што се нас тиче, створени су адекватни услови да се та ствар заврши што је прије могуће. Остало је да се договоримо о евентуалној расподјели ресора, а веома је непристојно да без кандидата за предсједавајућег неко то ради. Он би требао управо да координише тај посао”, додао је Додик.

Он је напоменуо да постоје ставови неких представника политичких странака да треба да постоји комплетан договор прије него што се било шта учини.

Додик је рекао да су превелике амбиције да се гради коалициона платформа на нивоу БиХ и то одбацио као немогуће, имајући у виду већ исказане захтјеве федералних партија да је услов МАП.

“То могу да буду њихови циљеви, али исто тако наш циљ то није, него војна неутралност. Ако неко поставља ту врсту циља, онда сам спречава избор”, појашњава Додик.

Предсједавајући Предсједништва БиХ је истакао да је вријеме да застава Републике Српске буде гдје год су политички представници Републике Српске у Сарајеву.

Додик је подсјетио на чињеницу да је високи представник наметнуо заставу БиХ и да она није резултат компромиса.

“Гдје боравим као члан Предсједништва треба да буде обиљежје Републике Српске. БиХ није ништа изван, јер је Република Српска унијела саставни дио свог суверенитета и територије”, рекао је Додик.

Додик је указао да се то може видјети јасно у папирима који су били у оптицају у Женеви и Њујуорку прије Дејтонског споразума, када је Република Српска прихваћена као страна у договору. 

Нема подршке годишњем националном програму

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да неће подржати Годишњи национални програм БиХ за 2018-2019. годину, чиме би званично почела примјена Акционог плана за чланство у НАТО /МАП/, јер за то нема услова.

“Нећу подржати – нема услова. Нећу гласати за тај МАП, мада видим да се покушава наћи нека структура мимо Предсједништва да о томе одлучи. Као наводно Савјет министара - али нисам сигуран”, рекао је Додик на годишњој конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву.

Он је појаснио да неће бити валидно ако о Годишњем националном програму БиХ одлучи Савјет министара с обзиром на то да је Предсједништво БиХ једино које одлучује о војним питањима.

“Нећу гласати ни за МАП ни за то”, напоменуо је Додик, те поновио да за МАП неће гласати, јер се држи одлуке Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности.

Коментаришући трврдње о наводном “малигном утицају Русије на Балкану”, Додик је упитао да ли неко може да изнесе доказе о томе.

“Има ли овдје војне базе Русије, има ли војне јединице? Има ли овдје ишта друго осим Амбасаде Русије”, упитао је Додик, те напоменуо како неће пристати на увођење санкција Русији.

 Није искључена могућност да отпутујем у Брисел

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да није искључено да крајем јануара у Бриселу присуствује предаји одговора на 655 додатних питања на Упитник Европске комисије за припрему мишљења о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ.

Додик је потврдио да постоје разговори о томе да се Предсједништво БиХ појави од 20. до 25. јануара у Бриселу, али је додао да ће тек касније одлучити да ли ће тамо ићи или неће.

На великој годишњој конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву Додик је истакао да предсједавајући Предсједништва БиХ не треба да “као поштар предаје одговоре на Упитник Европске комисије”.

“Да не би мислили да сам сујетан, имају предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића, па нека он хода по Бриселу, јер је сваквако тамо љубимац. Ја ћу тек касније одлучити да ли ћу ићи или нећу”, рекао је Додик.

Он је подсјетио да је Предсједништво БиХ у заједничкој изјави изразило опредјељење да БиХ што прије дође до кандидатског статуса.

“Ако је баш одлучујући мој долазак у Брисел да добијемо кандидатски статус, спреман сам да одем тамо и будем 10 дана”, рекао је Додик.

Он каже да се поново у фокус враћа питање провођења одлуке Суда за људска права у Стразбуру у предмету “Сејдић и Финци против БиХ”, која је била актуелна прије четири или пет година, када су неки моћници одлучили да је оставе по страни, а сада би да је поново врате на сцену.

Додик је рекао да Република Српска неће учествовати у расправи о уставним промјенама, укључујући и питање “Сејдић и Финци”.

“Раније смо имали јасан став по том питању. Сада не желимо и нећемо у томе учествовати. Република Српска неће радити на уставним промјенама у БиХ док се не постигне свеобухватан споразум и договор у БиХ о свим другим стварима”, поручио је Додик.

Предсједавајући Предсједништва БиХ је рекао да ће расправа о питању “Сејдић и Финци” бити стављен “ад акта” у наредним, као што је то био случај и у претходним годинама. 

У Хрватској замрзнута имовина Српске вриједна 500 милиона КМ

Предсједавајући Предсједништва Бих Милорад Додик рекао је данас да се вриједност имовине предузећа из Републике Српске, која је замрзнута у Хрватској, креће до 500 милиона КМ.

Он је на конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву као примјер навео имовину Рафинерије нафте Брод у Хрватској, којом би требало да управља Република Српска, али Хрватска то не прихвата, а том имовином не може да располаже ни власник Рафинерије, јер је није ни купио.

“Ми годинама не можемо да ријешимо то питање. Мислим да је крајње вријеме да тај проблем буде ријешен или ћемо предложити да све оно што у БиХ има Хрватска буде третирано на исти начин од органа у БиХ”, истакао је Додик.

Напоменувши да су сви комерцијални објекти у БиХ који су припадали Хрватској, попут бензинских пумпи ИНА-е, враћени хрватској привреди, Додик је нагласио да је некоректно од Хрватске да отуђује имовину БиХ и да не дозволи располагање власницима из БиХ и Србије.

“То се покушава замрзнути и онемогућити кориштење. Крајње је вријеме да буде постигнут договор између власти БиХ, Србије, Хрватске и Словеније о томе како да буде ријешено питање имовине”, поручио је Додик.

Према његовим ријечима, када је спровођен пројекат приватизације била је веома видљива асистенција међународног фактора.

“Они су тражили да имовина која се не контролише и која се налази изван БиХ иде у посебан биланс и да не може да буде дио приватизационе масе предузећа”, навео је Додик.

Он је указао и на чињеницу да Хрватска већ 10 година не дозвољава да буде изграђен мост на Сави, а да Република Српска 10 година враћа кредит за изградњу тог моста.

Неће улица моделирати политичке односе у Српској

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да улица неће моделирати политичке односе у Републици Српској. Додик је истакао да сваки захтјев Давора Драгичевића за рушење Републике Српске неће и не може проћи, јер је она воља српског народа, те је затражио доказе одговорности за оне чије се смјене траже.

Он је оцијенио да је покрет “Правда за Давида” политички мотивисан са јасним политичким аспирацијама и захтјевима.

“У тај покрет ушли су представници опозиције који покушавају да на тај начин надокнаде свој изборни дебакл”, рекао је Додик на годишњој конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву.

Он је напоменуо и да је пет од 40 британских војника, који су дошли у БиХ да прате Опште извборе, у Бањалуци радило на омасовљавању и јачању покрета “Правда за Давида”.

Додик сматра да Тужилаштво није радило свој посао, а да је одговорност за то на међународној заједници која је креирала овакав нелогичан правосудни систем.

“Правосудни систем у БиХ прије десет година реформисао је високи представник и међународна заједница. Нисам ја тај који бира и смјењује судије и тужиоце. Ниједног тужиоца и судију не именује ниједан орган у Републици Српској и њихову одговорност према народу и институцијама немогуће је евидентирати”, нагласио је Додик. 

Међународни стручњаци да понуде пројекте за комплекс “Доња Градина”

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изразио је жељу да и међународни стручњаци понуде своје пројекте изградње монументалног меморијалног комплекса “Доња Градина”.

Додик је подсјетио да Република Српска и Србија намјеравају да заједно изграде монументлан меморијални комплекс “Доња Градина”, на мјесту великог страдања и геноцида над Србима, које није на адекватан начин обиљежено, о чему је разговарао са предсједником Србије Александром Вучићем.

“Желимо да направимо монументалан меморијални центар и зато смо обуставили садашње активности на изградњи неких мањих објеката на том простору. Желимо да међународни стручњаци за овакву дјелатност дају своје пројекте, како бисмо могли да приступимо изградњи”, рекао је Додик на годишњој конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске Источном Сарајеву.

Додик је подсјетио на велике инфраструктурне пројекте, међу којима су ауто-путеви и брза цеста Зворник-Милићи-Власеница-Хан Пијесак-Соколац-Источно Сарајево, а најавио је и наставак градње електроенергетског система, у који спадају хидроелектране “Паунци” и “Фоча”, које ће бити грађене са Србијом, те хидрелектране “Бук Бијела” и “Горњи хоризонти”.

Он је подсјетио и на Републички програм за спречавање економских миграција, односно, спречавање спољних и унутрашњих миграција, те навео да се све чешће и све већи број становништва концентрише у градове, а да рурални дијелови остају запуштени.

“Веома је важно креирати нови програм руралног развоја и у том погледу мислим да је веома важно неколико програма који ће у Републици Српској бити виђени у наредном пероду”, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, власт Српске у 2019. ггодини почињу свеобухватан програм обнове свих школских објеката у Републици Српској и опремања најновијом опремом тих објеката.

Додик је нагласио да је због тих разлога и креирано ново министарство, које ће се, осим високог образовања, бавити и питањима нових технологија.

Он је навео да се у Републици Српској настоји изградити и посебан програм за изградњу и подршку изградњи бања у Српској, јер је примијетно да бањски туризам може да буде један од великих покретача укупне економије. 

Сигуран сам само када ме чува полиција Републике Српске

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је данас да његово обезбјеђење неће чинити нико други осим полиције Републике Српске. “Ја сам сигуран само када ме чува полиција Републике Српске и нисам спреман да ме чува ико други. Нико ми неће наметати обезбјеђење у које ја не вјерујем”, рекао је Додик на годишњој конференцији за медије у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву.

Према његовим ријечима, ако га у Сарајеву не може чувати полиција Српске, онда тамо не мора ни да иде.

Он је подсјетио на чињеницу да је Дирекција за координацију полицијских тијела чувала тадашњег премијера Србије Александра Вучића у Сребреници када је умало линчован. 

Постоји простор за реформе

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик оцијенио је да у БиХ постоји простор за реформе које ће бити од користи.

Додик је навео да би то била реформа Централне банке и њено усмјеравање на локална финансијска тржишта, те поновио ранији став да она не треба да држи депозите у иностранству.

“Реформа подразумијева не да се направи облик за подстицање инфлације, него да се искористе потенцијали за развој земље. Нисам против да се задржи валутни одбор, али треба анализирати како ће се то одразити на наше потенцијале за извоз”, рекао је Додик на великој годишњој конференцији одржаној у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву.

Додик је истакао и да БиХ очекује питање реформе изборног законодавства, те да треба донијети измјене које ће допринијети да изборни процес буде додатно транспарентан, фер и у складу са Уставом да би се обезбиједило да изборни систем функционише на простору цијеле БиХ.

Као један од приоритета у наредној години, Додик је најавио настојање да БиХ достигне статус кандидата у ЕУ, те је изразио увјерење да ће коначна сагласност о томе бити постигнута са структурама ЕУ.

“Прије тога ћемо морати формирати власти на нивоу БиХ. Имали смо сјајну прилику да као никад до сада то урадимо до Нове године да је било спремности политичких фактора у Федерацији БиХ /ФБиХ/”, напоменуо је Додик.

Он је подсјетио да је већ била манифестована већина и да је могао да буде изабран нови Савјет министара, који би кренуо да рјешава нека питања, али да је сада застој, док је Република Српска учинила све да имплементира резултате избора.

Додик је нагласио да у Савјету министара сада сједе људи који су већ изабрани у законодавну власт, што је нови апсурд који постоји само у БиХ.

Према његовим ријечима, Републици Српској се не жури, али је била жеља да се нешто ради у БиХ уколико је то могуће.

Додик је поновио да као члан Предсједништва не жели да партиципира, него да одлучује у име српског народа из Републике Српске.

“Ја сам српски члан Предсједништва и задужен сам за спровођење ставова и интереса Републике Српске, али нећу онемогућити развој Федерације и кантона”, поручио је Додик.

Предсједавајући Предсједништва БиХ оцијенио је да је кључно питање да се подржи реални сектор привреде и додао да ће на свим нивоима власти Бих бити потребно радити на томе.

Додик сматра и да сви нивои власти у БиХ треба да раде на одржању реалног сектора у привреди, те да је потребно размислити о мјерама заштите домаће привреде и постизању њене конкурентности у региону.

Он је напоменуо да је регионална сарадња важна за БиХ, али да Република Српска није спремна да икада да сагласност за признање самопроглашеног Косова, те да су најаве за укидање граничних прелаза са Албанијом потврда приче о стварању велике Албаније на том простору.

“То ће битно утицати на БиХ. Немогуће је одвојити питање развоја и динамике рјешавања питања Косова од ситуације у БиХ”, оцијенио је Додик.

Он је подсјетио да су Срби у БиХ и Републици Српској веома заинтересовани за развој и стабилност Србије и да то нико не треба да сматра лошим.

Додик је навео и да ће се залагати да и Српска и Федерација БиХ имају добре односе са Србијом, те да БиХ треба да сарађује и са Хрватском, са којом има значајних отворених питања. 

Најбоље да БиХ буде несврстана

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да је за било којег грађанина БиХ важно да у евентуалном глобалном сукобу ова земља не буде сврстана и да не буде дио за поткусуривање и експеримент, јер у таквим ситуацијама увијек највише настрадају најмањи.

“То је моја логика, али логика и политика морају да иду заједно. У овом погледу поново ћу се врати на одлуку парламента Српске и она ће бити одлучујућа у везо са питањем нашег учешћа у војним савезима”, рекао је Додик данас на великој годишњој конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске Источном Сарајеву.

Додик је нагласио да су глобални односи у свијету значајно поремећени, примијетан је раст конфронтација и да се велике силе додатно наоружавају, па многи аналитичари сматрају да не треба искључити могући војни сукоб најмоћнијих војних сила на свијету.

“Политика коју ћемо спроводити у наредној години је политика војне неутралности. Ви знате да је Народна скупштина Републике Српске донијела резолуцију у којој је Српску сврстала у простор који ће се борити за војну неутралност и ја ту политику нећу дерогирати и нећу је мијењати. Та политика остаје основа мог дјеловања”, поручио је Додик.

Он је подсјетио да је Народна Скупштина Републике Српске у Уставу БиХ у систему одлучивања препозната као мјесто коначне одлуке под системом виталног националног интереса.

“Као члан Предсједништва који долази из Републике Српске, нисам спреман ниједног тренутка да предузмем било коју мјеру, пред било којим ауторитетом, да промијеним одлуку Народне скупштине Српске, тако да ће та одлука и та политика војне неутралности бити у функцији свих оних који долазе из Српске”, закључио је Додик. 

Ануитет Српске у 2019. мањи за 240 милиона КМ

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да ће ануитет Републике Српске у наредној години бити мањи за 240 милиона КМ што ће омогућити нормално функционисање буџета.

Додик је истакао да је Република Српска у овој години имала највеће ануитете за поврат зајмова.

Он је подсјетио да је више од 130 милиона КМ имплементирано у све општине Српске, те додао да је Влада Србије одобрила Републици Српској више од 20 милиона за реализацију пројеката, а један од њих је изградња зграде позоришта и трга у Источном Сарајеву.

“У овој години се биљеже нова улагања у Олимпијски центар жЈахоринаж који је до сада уведен у функцију једног од најбољих зимских центара у региону”, рекао је Додик на годишњој конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву.

Он је навео да је спреман да прихвати олимпијске игре за младе које треба да буду одржане у фебруару, те оцијенио да су све припреме извршене на вријеме.

Када је ријеч о инфраструктурним пројектима, Додик је навео да се радило на томе да се омогући развој енергетских објеката у пројекту Енергетске сигурности.

“Сви послови које смо радили на том плану били су у функцији припреме да у наредним годинама добијемо ваљане капиталне пројекте. Све оно што смо чинили јесте у функцји наше обавезе коју смо преузели пред народом и ономе што је овдје примарно”, рекао је Додик. 

Физички спријечити улазак миграната

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да ће све што буде радио са својим сарадницима бити усмјерено ка томе да се физички спријечи улазак миграната у БиХ и успостави ефикасна контрола границе.

Додик је истакао да то подразумијева ефикасне структуре које ће се тиме бавити.

“Вјерујем у способност полиције Републике Српске да ту мјеру спроведе”, поручио је Додик на конференцији за новинаре у Источном Сарајеву.

Додик је упозорио да се на прољеће очекује отварање нове приче о мигрантском таласу који ће додатно угрозити и усложнити односе у БиХ.

Он је поручио да ће бити одбијен сваки програм, посебно ако долази из ЕУ, за стационирање миграната у БиХ.

“Мањи је проблем да спријечимо њихов улазак на граници, него да их онда јуримо по цијелој БиХ и тражимо смјештајне капацитете”, рекао је Додик. Додик је поновио да високи представник и стране судије из Уставног суда БиХ морају да оду јер је то кључно за стабилизацију и мир у БиХ.

“БиХ не може да има елементе суверености ако има странце у Уставном суду и уколико неизабрани странац управља њеним унутрашњим и спољним питањима”, истакао је Додик.

Он је напоменуо и да ће он и Република Српска чинити све да се очувају мир и безбједност на овом простору, уз поштовање Устава БиХ.

“Очигледна дерогација Устава од стране високих представника учинила је БиХ сложенијом него што је она била Уставом моделирана”, констатовао је Додик

.Према његовим ријечима, у окружењу и свијету још постоје међународне снаге које желе снажније присуство и моделирање ситуације у БиХ.

“Мислим да је та политика прошла и да се не моће вратити. Снажнији уплив високог представника биће одбачен и свака његова одлука која задире у уставну позицију било ког фактора у БиХ”, поручио је Додик.

Он је додао да ће Република Српска наставити са политиком необјављивања одлука високог представника у свом Службеном гласнику, чиме ће бити онемогућено њихово спровођење у Српској.

“Оно што треба да се уради у БиХ јесте да се на заједничком нивоу успоставе такви механизми и процедуре које неће бити сметње за развој ниједном ентитету ниједној општини ниједној регији”, оцијенио је Додик.

Подсјећајући да је до сада постојала пракса спречавања великих пројеката Додик је рекао да то треба да престане, посебно ако није против других дијелова БиХ. 

Рекордан број запослених у Српској у 2018. години

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да је у овој години забиљежен рекордан број запослених лица у Републици Српској. Додик је напоменуо да су се радило на повећању плата, да се Српска одрекла прихода да би омогућила послодавцима да повећају плату, те да је циљ да просјечна плата буде хиљаду КМ.

“Српска се бавила низом економских питања, развојем инфраструктуре. Чинили смо све да завршимо инфраструктурне пројекте”, рекао је Додик на годишњој конференцији за новинаре у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву.

Он је изразио задовољство што је завршен ауто-пут “9. јануар” од Бањалуке до Добоја, те напоменуо да ће услиједити градња ауто-пута од Добоја према Дрини.

Додик је подсјетио на улагања у здравствени сектор, да би грађанима биле омогућене боље медицинске услуге, као и на издвајања у локалне заједнице, те развој енергетских објеката.

Према његовим ријечима, најзначајнији догађај у БиХ и Републике Српске били су Општи избори који су спроведени у фер и демократској атмосфери.

“Недвосмислено је да је на изборима било значајно мијешање страног фактора, посебно у Републици Српској”, напоменуо је Додик. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.