Цвијановић: Од 2006. године уведен значајан број права за борачку популацију

Срна
Цвијановић: Од 2006. године уведен значајан број права за борачку популацију

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је Срни да је борачки додатак први пут исплаћен 2007. године и то на годишњем нивоу, а од 1. јануара 2012. године исплаћује се и на мјесечном нивоу и за оба борачка додатака на годишњем нивоу се издвоји око 49,3 милиона КМ.

На питање Срне да прокоментарише тврдње представника Штаба незадовољних бораца да ова власт има маћехински однос према борцима, премијер Српске је истакла да су од 2006. до 2013. године уведена значајна права које се односе на борачку популацију, а која нису постојала до 2005. године, и исплаћене су неке од обавеза настале из ранијег периода.

"Тако је накнада одликованом борцу први пут исплаћена 2006. године, а до 2013. године за ове намјене издвојено је око 19 милиона. Једнократне новчане помоћи за здравствену заштиту уведене су 2006. године, а до 2013. укупно је исплаћено око 1,7 милиона КМ", нагласила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, и у кризним временима нису смањивана борачка права, па је у 2013. години повећана основица за породичне и личне инвалиднине за три одсто,а почетком ове године за пет одсто, а кроз нова законска рјешења значајно су повећане инвалиднине за већи број ратних војних инвалида од прве до четврте категорије.

Такође, новим законом о правима бораца уводена су нова права, повећан обим постојећих права и постигнута већа правичност.

Она је нагласила да се једнократне новчане помоћи за социјално угрожена лица исплаћују од 2009. године, а до 2013. укупно је исплаћено око 493.000 КМ.

До 2005. године нису издвајана средстава ни за накнаду трошкова сахране ексхумираних бораца и она се исплаћује од 2006, а до 2013. укупно је исплаћено 615.000 КМ.

Цвијановићева је подсјетила да је реализација Пројекта подршке запошљавању и самозапошљавању дјеце погинулих бораца Војске Републике Српске, ратних војних инвалида и незапослених демобилисаних бораца "Заједно до посла" почела у јулу 2012. године.

"Са 31. децембром прошле године, по наведеном пројекту издвојено је око 3,8 милиона за укупно 925 лица из ових категорија", рекла је она.

У оквиру помоћи запошљавању инвалидних лица од 2006. до 2013. године, преко Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида, одобрено је око 4,4 милиона КМ.

Према Пројекту самозапошљавања који, преко Инвестиционо-развојне банке, проводи Борачка организација Републике Српске, закључно са 31. децембром 2013. године одобрена су кредитна средства за 336 бораца у износу од око 5,7 милиона КМ.

За реализацију пројекта запошљавања преко Завода за запошљавање у периоду 2002-2005. године издвојено је укупно 7,9 милиона КМ, док је Влада Српске у периоду 2006-2013. издвојила 58,8 милиона КМ.

 Говорећи о уплатама доприноса за демобилисане борце, Цвијановићева је навела да је у те сврхе издвојено 52 милиона КМ. "Влада Републике Српске је у периоду од 2007. до 2010. године уплатила 52 милиона КМ Фонду пензијско-инвалидског осигурања за повезивање стажа демобилисаним борцима од 1. јануара 1996. до 29. септембра 2000, чиме је обухваћено 97.000 бораца", прецизирала је Цвијановићева.

Према подацима Владе Српске, за социјално збрињавање радника у периоду 2002-2005. уложено је 18,6 милиона КМ, док је у периоду 2006-2014. уложено 151,9 милиона КМ.

Што се тиче отпремнина по члану 152. Закона о раду од 2006. до 31. децембра 2013. године исплаћено је 12,8 милиона КМ. Прве исплате почеле су 2007. године, а односиле су се на обавезе створене 2000. године које до тада никада нису исплаћиване.

"Од 2005. године Влада Републике Српске обезбјеђује средства и за бањску рехабилитацију ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, а до 2013. године укупно је издвојено око 2,5 милиона КМ", нагласила је Цвијановићева.

Када је ријеч о издвајањима за цивилне и војне инвалиднине, премијер Српске каже да је у периоду 2002–2005. година издвојено 386,6 милиона КМ, док је од 2006. до 2013. издвојено око 1,2 милијарде КМ.

У периоди од 2002. до 2005, у оквиру пројекта стамбено збрињавање породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије збринут је 1.381 корисник, а издвојено је 24,1 милиона КМ, док је у периоду 2006–2013. збринуто 4.726 корисника и издвојено је 72,3 милиона КМ.

У периоду 2008-2013. година, у оквиру реализације Протокола о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида, потписаног 25. фебруара 2008. године између Владе Републике Српске и Борачке организације Републике Српске, стамбено је збринуто 3.589 корисника од чега 1.259 додјелом стамбених јединица и 2.330 додјелом неповратних новчаних средстава, за шта је утрошено око 63 милиона КМ.

Такође, ни за обиљежавање значајних историјских догађаја из ослободилачких ратова никада нису издвајана средства све до 2007. године.

"Први пут обиљежавање значајних датума из историје нашег народа установљено је 2007. године и до 2013. за ове намјене издвојено је укупно 1,3 милиона КМ", нагласила је предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

СДС и ПДП саме себе дисквалификовале да говоре о "Електропреносу"

Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је Срни да су опозиционе странке - СДС и ПДП саме себе трајно дисквалификовале да било шта коментаришу о "Електропреносу БиХ", јер у парламенту БиХ нису подржале измјене закона које су предвиђале да грађани Српске дођу до 40 милиона КМ домаћих средстава по основу акумулиране нераспоређене добити.
Коментаришући оптужбе члана Главног одбора СДС-а Александре Пандуревић да је актуелна власт довела Републику Српску у "уцијењену позицију" у Сарајеву, дајући Хрватима мјесто директора "Електропреноса БиХ", Цвијановићева је напоменула да Српска има мјесто предсједника Управног одбора /УО/ "Електропреноса" и још два члана УО, као и два извршна директора у управи компаније.

"Ко иоле зна нешто о функционисању система, зна и шта то значи, али неким самопроглашеним експертима за жЕлектропреносж, попут Пандуревићеве, то је узалуд објашњавати", додала је Цвијановићева.

Цвијановићева је истакла да су СДС и ПДП показали да им је драже да паре које припадају грађанима Републике Српске буду на рачунима страних банака, него да су у буџету Републике.

"И нема политичке галаме која може да спере ту срамоту, или ублажи слику о неспособности СДС-а да артикулише било какав политички или економски став", додала је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је Влада Републике Српске обезбиједила да 40 милиона од "Електропреноса БиХ" дође у буџет Српске, из чега се измирују обавезе према пољопривредницима и другим категоријама, као и да се створе претпоставке за инвестирање од преко 137 милиона у преносни систем на територији Републике.

"То су конкретне ствари које грађани желе да виде, а не да слушају галамџије које у свој џеп ставе мјесечно 5.000-6.000 КМ, а понеки уз то добију и плату из своје политичке партије, а онда држе лекције како у друштву нема солидарности и како су неки сити, а неки гладни", истакла је Цвијановићева.

Цвијановићева је рекла да би било пристојно да Младен Босић, Огњен Тадић и Александра Пандуревић, који имају најмање дупло веће од примања министара и предсједника Владе Републике Српске, поштеде јавност своје бесмислене галаме и лажне солидарности.

"Било би пристојно да нас у вријеме када се боримо и успијевама да повећамо плате, пензије, растерећујемо привреду, спашавамо радна мјеста, исплаћујемо пољопривреди четири пута више него што су они то радили и обезбјеђујемо све оно што они никада нису чинили, поштеде бар своје бесмислене галаме и лажне солидарности", поручила је Цвијановићева.

Коментаришући ставове Пандуревићеве када је ријеч о предузећу "Енергоинвест - Расклопна опрема" /РАОП/, Цвијановићева је истакла да Пандуревићева није успјела да разумије да је руски партнер купио имовину РАОП-а, а не привредни субјект РАОП.

"Та имовина ће новој фирми 'Елекроинжињеринг' омогућити да покрене процес производње. Постепено упошљавање радника је већ почело и наставиће се у наредном периоду", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да рјешење постоји и за оне раднике који су пријавили своја потраживања и за оне који то нису учинили. "Само је требало пажљиво саслушати оне који су то објашњавали, за шта госпођица Пандуревић, нажалост, није имала времена. Отужно је да се судбином радника тако спекулише у јавности, јер им је довољно и њихове муке", истакла је премијер Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана