БиХ мора додати гас на путу ка ЕУ
БАЊАЛУКА, БРИСЕЛ - Хрватска од 1. јануара преузима предсједавање ЕУ, а упућени у европски пут БиХ наглашавају да домаћи лидери пред собом имају кључну годину у којој би требало да буду веће дипломате, засучу рукаве и уведу земљу у ново поглавље односа са званичним Бриселом.
Савјет ЕУ, наиме, свакој чланици пружа прилику да се покаже као добар домаћин, организатор или диригент за сложене теме ЕУ, а сада је, први пут од када је 2013. године постала чланица Уније, дошао ред на Хрватску. Њене дипломате и службеници предводиће на стотине сједница у Бриселу и представљати ЕУ на свјетској позорници, а хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман већ је саопштио да има амбициозне циљеве додавши да ће покушати да повећа свијест о важности проширења за читаву ЕУ, а не само за сусједне земље које су на том путу.
Врхунац хрватског предсједавања требало би да буде, према очекивањима многих, самит о проширењу који ће бити одржан почетком маја у Загребу, а према информацијама у појединим медијима блиским дешавањима у Унији, Хрватска ће током предсједавања покушавати да прогура и неке сопствене интересе.
Предсједник Европског покрета у БиХ Предраг Праштало нагласио је јуче за “Глас Српске” да је неписано правило да је најмлађа чланица ЕУ у обавези да потенцијалне кандидате уводи и припрема за улазак у ЕУ, због чега и очекује велики искорак БиХ и осталих земаља западног Балкана које су на путу ка ЕУ, односно у одређеним фазама приступања.
- Хрватска је један од најважнијих партнера БиХ на путу ка ЕУ. То се види из посјете њиховог шефа дипломатије који је током викенда био у БиХ. Ипак, и нова власт у БиХ, односно представници Парламента и Савјета министара БиХ који коначно почињу са радом, морају дати гас након стагнације на путу ка ЕУ. Хрватска има обавезу не само да гура БиХ напријед него и остале са Балкана, без обзира на одређена неријешена политичка питања која имају у својим односима - рекао је Праштало.
Кандидатски статус, тврди он, БиХ може добити наредне године.
- Лоптица је на нашој страни и надам се да неће поново доћи до погоршања односа. Први дио године предсједава Хрватска, и вјерујем и надам се да ће у том периоду дођи до убрзања цијеле приче, а на крају јуна ту улогу преузима Њемачка која је помагала БиХ да испуни циљ, а која је свјесна да изостанак БиХ и земаља западног Балкана изван ЕУ ствара повољну прилику за неке друге интересе. Иако смо већ говорили да је ова или она година била кључна за то, мислим да у 2020. имамо добру прилику, европску годину за БиХ, али и наши политичари морају бити веће дипломате - закључио је Праштало.
Делегат у Дому народа Парламента БиХ Лазар Продановић (СНСД), који је био дуго година члан парламентарне комисије за европске интеграције, недавно је оцијенио да политичари у БиХ треба да буду конструктивнији да би земља ишла бржим темпом, односно прекинула вишегодишњи застој. Циљ је, како је и он нагласио, да добије статус кандидата те да се на путу ка ЕУ поштује механизам координације.
Услови
Европска комисија је крајем маја дала позитивно мишљење о захтјеву БиХ за добијање кандидатског статуса за чланство, који је достављен почетком 2015. године, али не и статус кандидата, о чему одлуку треба да донесе 28 земаља чланица ЕУ. Формирање власти у БиХ је представљено као кључни приоритет у том моменту, а уз мишљење је дато и 14 услова за улазак у фазу отварања преговора о приступању који нису нимало лаки.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
