Антон Касиповић: Реформа правосуђа без преноса надлежности

nezavisne.com
Антон Касиповић: Реформа правосуђа без преноса надлежности

Стратегија реформе правосуђа може бити усвојена сат времена након именовања власти у ФБиХ и на нивоу БиХ, под условом да се не тражи пренос надлежности, рекао је Антон Касиповић, министар правде РС.

"Одмах послије именовања добиће моју честитку, а затим и позив да дођу у Бањалуку да разговарамо. У стратегији је усаглашено 99 одсто ствари, а један одсто говори о преносу надлежности", рекао је Касиповић, у интерјуу за Независне новине.

НН: Случај Шабана Нурића, лажног професора из Грачанице, је по мени илустративан за стање правосуђа зато што ни након двије године тужилаштво не зна хоће ли подигнути оптужницу!

КАСИПОВИЋ: То је можда један од примјера који на први поглед може говорити о (не)ефикасности правосуђа. Али оно што је, по мом виђењу, суштински важно кад се ради о окончању поступака је темпо и правичност било ког предмета. Мени је важније да се све у било ком случају заврши на начин прописан законом, па да онај ко је крив одговара, а онај ко није не буде предмет санкције.

НН: Иако раније нисте били министар правде, можемо ли направити неку ретроспективу нашег правосуђа, раде ли свој посао брзо, споро...?

КАСИПОВИЋ: Различито је од суда до суда, што говори да правосудни систем може и боље. Али не бих био објективан, независно што нисам тада био министар правде, ако бих превидио трендове у ефикасности судова. То, у суштини, говори о укупном напретку РС и њеног правосуђа. Никад нећу утицати на рад било којег правосудног органа, али разумијем да је мој посао да у оквиру Владе РС радим на побољшању услова рада правосуђа.

НН: Стратегија за реформу правосуђа 2014-2018. Гдје смо сада?

КАСИПОВИЋ: Застали смо код једне реченице, код другостепеног суда. Експлицитно у приједлогу стратегије стоји да ће се основати другостепени суд на нивоу БиХ. Министарство правде РС и ја лично смо у конкретној реченици предложили да умјесто тога стоји "једно од могућих рјешења је и успостављање другостепеног суда, а о томе ће коначни став бити утврђен у оквиру структуралног дијалога". Само ако имате злу намјеру можете оптужити РС за опструкцију у вези с усвајањем овог важног документа. Желимо бити конструктивни и понудити рјешења и, наравно, очекујемо разумијевање. Један од проблема с којима се суочавамо је да у овом тренутку није изабрана Влада ФБиХ ни Вијеће министара, а људи који су на одласку у тим институцијама реално нису у позицији с нама разговарати о тим питањима.

НН: С обзиром на то да се мање-више зна ко ће сједити у тим фотељама, јесте ли имали неке прелиминарне разговоре?

КАСИПОВИЋ: Не. Али одмах послије именовања добиће моју честитку, а затим и позив да дођу у Бањалуку да разговарамо. Увјерен сам да нам је довољно сат времена да ријешимо ово питање. У стратегији је усаглашено 99 одсто ствари, а један одсто говори о преносу надлежности. Тешко могу повјеровати да предлагачи не разумију да Републици Српској предлажу пренос надлежности који није темељен ни на Уставу, Дејтонском споразуму или одлукама НС РС и ставовима Владе. Ако се то догоди, ево вам коначни став институција РС: Неће се десити пренос надлежности. А онда иде питање: Због чега се тако нешто предлаже ако знате исход? Чему бацате толики труд?

НН: Шта је предвиђено у измјенама Закона о судовима РС?

КАСИПОВИЋ: Било је потребно промијенити закон из више разлога. Имамо и нову организацију локалних заједница у РС - нове градове, па је требало прилагодити мјесну надлежност судова. Постоји и закључак НС РС при разматрању просторног плана РС којим је предвиђено оснивање привредног и окружног привредног суда у Приједору и то смо морали предвидјети. А постоји и нова општина Станари. Коначно, имали смо запажања из ревизорских извјештаја па смо ради усвајања препорука предвидјели одређене измјене.

НН: Као лаика занима ме какво је сад преплитање надлежности између Високог судског и тужилачког савјета БиХ и Министарства правде РС?

КАСИПОВИЋ: Очигледно је да се много ствари мора мијењати у вези с радом и надлежношћу ВСТС-а. Видљиви су и резултати њиховог рада, али и бројне дилеме. Неопходно је наставити структурални дијалог за који мислим да је постигао одређене домете. Већ за април ћу темељем закључка Владе РС предложити технички састанак у Бањалуци. Амбиција је да видимо ко су саговорници за столом и које су теме којим ћемо се бавити. Једна од незаобилазних тема биће и наше виђење дјеловања и рада ВСТС-а.

НН: Шта је са реконструкцијом Основног и Окружног суда у Бањалуци?

КАСИПОВИЋ: То је можда прилика да се афирмише рад ВСТС-а јер су уложили велики труд да се обезбиједе средства за реконструкцију и једног и другог суда и да се на сличан начин поступи и у Требињу. Мислим да је ријеч о средствима од седам милиона марака. Важно је и за наше грађане рећи да су то средства која су обезбијеђена из ИПА и процедуре и одабир би ишли по тим процесима. Наша је обавеза да ријешимо питање средстава за грађевинске дозволе.

Рјешења у оквиру Устава и Дејтона

НН: У Влади сте били на челу два веома битна ресора: просвјете и сад правосуђа. Кад подвучете црту како Вам се чини једно и друго?

КАСИПОВИЋ: Мој приступ остаје увијек исти: посао министра разумијем примарно као неко ко је члан Владе, па онда тек министар у одређеном ресору. Дакле, то доживљавам као тимски рад. Мој радни дан почиње у седам и траје док се посао не заврши. Важно ми је да сам сам пред собом сигуран да нисам могао радити више и да нисам знао радити боље. Постоје, наравно, и разлике између два ресора. Генерално, кад је ријеч о Министарству правде, највећу услугу грађанима можемо обезбиједити да сви тежимо рјешењима у оквиру Устава и Дејтона, и да ирационално не губимо вријеме, која подразумијевају пренос надлежности. Иначе, отварате питања која личе на недовршени рат, као да покушавате сад редефинисати ствари из неког суморног и стравичног периода БиХ. То су завршене ствари. Ако радимо у оквиру надлежности, можемо остварити убрзани напредак. Ако радимо на други начин, губимо вријеме и повећавамо међусобне анимозитете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана