27 година од страдања припадника ЈНА у “Тузланској колони”: Неправда боли највише

Поручио је то јуче Радојица Илић, који је прије 27 година преживио масакр у дијелу Тузле који се звао Брчанска малта и подвукао да је жалосно то што правда до данас није истјерана на видјело.

Муслиманске снаге напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА у Тузли, која је требало да напусти БиХ и пређе у Србију. Напад на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне “Хусинска буна” са око 200 возила и око 600 старјешина и војника, изведен је из засједе. У злочину, који је директно преношен на телевизији, учествовали су припадници МУП-а, Територијалне одбране и “Зелених беретки”.

Током мирног повлачења колоне убијено је 59 војника, а рањено их је 44, међу којима су били и регрути из БиХ.

- Осјећамо се понижено због Тужилаштва БиХ. Осјећамо се пониженима, јер правда није угледала свјетлост дана. Иза нас је 27 године жалости и туге и то је превршило сваку мјеру када је ријеч о правосуђу БиХ. Огорчени смо. Има нас око 90 инвалида, 50 и више убијених, тако да породице ни дан данас не могу да нађу ријечи, јер нико није одговарао. Туга, јад, жалост, шта се друго може рећи - испричао је Илић за “Глас Српске”.

Он је током напада на Тузланску колону погођен са више метака у стомак и у руке, а након толико година и свега што се могло видјети каже да је само једна ствар, уз истину о догађају из маја 1992. године, јасна.

- Очигледно је да правосуђе чека да они који су криви за масакр дочекају природну смрт, да не би нико одговарао - рекао је Илић, који сматра да је политика дебело уплетена у цијелу причу.

Бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен обуставио је у децембру 2009. године истрагу у случају “Тузланска колона”, у којем је био осумњичен тадашњи паравојно-полицијски и политички врх у Тузли, а ту одлуку је донио посљедњег радног дана који је провео у Тужилаштву БиХ. Министарство унутрашњих послова Републике Српске је недуго затим упутило приговор на ту одлуку, али ни то није уродило плодом.

Због неподизања оптужнице у БиХ за злочине над војницима ЈНА судило се само ратном шефу полиције у Тузли Илији Јуришићу, којег је Специјални суд у Београду у децембру 2013. године осудио на 12 година затвора због напада, али је правоснажном пресудом ослобођен. Према неким наводима, предмет “Тузланска колона” је “распарчан” и достављен нижерангираном тузланском Кантоналном тужилаштву.

У Бијељини ће сутра поводом годишњице од масакра у Тузланској колони бити служен парастос жртвама и положено цвијеће испред Спомен-костурнице на Градском гробљу на Пучилама, док ће данас бити одржана прва пројекција документарног филма “Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа”, коју организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Завичајно удружење Тузлака у Бијељини.

Породице убијених ни 27 година након злочина муслиманских снага немају могућност да изгубљеним синовима, очевима и браћи одају почаст и прислуже свијеће на мјесту страдања у Тузли. У Тузли се истовремено 15. мај прославља као Дан одбране града.

Свједочења

Члан Завичајног удружења Тузлака у Бијељини православни војни свештеник Васо Поповић рекао је раније да филм “Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа” у 80 минута свједочи о страдању Срба у 20. вијеку на простору тузланске регије - у Првом и Другом свјетском рату и за вријеме рата у БиХ од 1992. до 1995. године. Попис становништва из 2013. године, каже, показује да је број Срба у тузланској регији сведен на статистичку грешку, а ту их је живјело 80.000 до рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.