Зеничанка купила цркву у Грацу
Зеничанка Татјана Петровић је ових дана главна вијест у свјетским и регионалним медијима, а након што је у аустријском Грацу купила цркву за коју има необичне планове, попут идеје да на олтару направи подиј за ДЈ-а, док би умјесто клупа били удобни каучи и наслоњачи.
Пројекције филмова
Црква је саграђена прије 50 година, а отварење је заказано за 1. јуни. Петровић за “Аваз” каже да се појавила у продаји баш кад је тражила простор за културна и социјална збивања те је одговарала њеним плановима.
“Црква ће се претворити у културни центар, који ће уједињавати мноштво других пројеката. У куту ће бити бар, у исповједаоницама ћу држати анонимне сеансе психотерапије, на олтару ће бити музичари, на великом платну пуштаћемо пројекције за вријеме филмских вечери, оргуље ћемо искористити за први фестивал сакралне музика у земљи”, открива Петровић.
Рођена је 1963. у зеничком насељу Црквице, а отац јој је радио у “Жељезари” као инжењер, након чега је добио посао у средњој школи у Броду, гдје су се преселили прије него што је кренула у школу.
Ратне 1992. године, с породицом је отишла најприје у Хрватску, а потом и у Аустрију, гдје је убрзо савладала језик и запослила се као медицинска сестра.
Паралелно је студирала те 2000. године отворила приватну установу за особе са психичким поремећајима. Власница је кафића који важи за центар културе у Грацу.
“Дошла сам на идеју да створим простор који ће људима пружити могућности развоја у некомерцијалном и умјетничком смислу. Све се то брзо прочуло и ускоро ми је локал био пун умјетника разних грана, а послије се проширило и на друге гране попут образовања, социјалног рада. Посебан је јер даје осјећај дома”, говори ова Зеничанка.
Политичке одлуке
Осим медицине и угоститељства, Петровић се ангажовала и политички, па ја замало постала градоначелница Граца.
“Наши животи зависе о политичким одлукама и свако би требао показати интересовање, јер о томе овиси како ћемо живјети”, навела је Петровић те закључила да не размишља о повратку у БиХ, али да радо дође у родну земљу.
Цркву је назвала “Sanctuary” (Уточиште), а каже да је то заправо мјесто за окупљање изгубљених људи који траже своју креативност, на које ће моћи доћи сви који се не боје покуцати на врата.
“Ја само враћам људе у цркву и дајем овом мјесту његову праву функцију – да зближимо људе и дамо им мјесто на којему могу пронаћи себе”, каже Петровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
