Обичају у Копта, православних насљедника древних Египћана: Нова одјећа и слаткиши за комшије
За православне хришћане Васкрс представља највећи празник, празник којим се прославља васкрсење Исуса Христа и побједа живота над смрћу. Ово је случај и са Коптима, египатским православцима који насељавају долину Нила и чија Коптска црква представља једну од најстаријих хришћанских цркава.
Копти, којих има неких десет милиона, прослављају Васкрс, као и остали православни народи, васкршњим постом у трајању од 55 дана, недјељном јутарњом литургијом и породичним ручком. Највећа васкршња служба обавља се у цркви Светог Марка у Каиру, која је уједно и центар Коптске цркве.
Ту се дешавају највећи догађаји везани за коптске вјернике и у њој служи поглавар Коптске цркве Тавадрос II.
Као што је обичај, патријарх Тавадрос II сваке године шаље позивнице високим званичницима Египта да присуствују литургији, док коптски вјерници часте своје муслиманске комшије јелом и слаткишима након завршетка поста.
Коптима се иначе препоручује да на Велики петак и Велику суботу држе пуни пост, односно да се уздржавају од хране и пића и да пост прекину на крају јутарње литургије.
Црквена служба на Велику суботу укључује симболичну симулацију Христовог уздигнућа, познату као "Представа уздигнућа". Представа приказује врата раја која су затворена након што је Адам починио првобитни гријех и његово избацивање из Рајског врта. Током представе гасе се свјетла и тако дочарава тама у којој су људи живјели прије доласка Исуса Христа. Свјетло које се након тога пали показује да се Христ ваздигао и да је успио да отвори врата раја и тако очисти људе од првобитног гријеха.
Молитве се изговарају на коптском и арапском језику и сви египатски хришћани, укључујући и оне који не познају коптски, знају реченицу која се изнова понавља током Васкрса: "Екрестос Анести - Алисос Анести" (Христос васкрсе - Ваистину васкрсе).
Након литургије, коптске породице праве велики породични ручак и храна која се служи не разликује се много од уобичајене египатске хране, као што су фатех, рижа са хрскавом лепињом и разни колачи, које углавном праве домаћице. Једна од традиција је и куповина нове одјеће, као и разна породична окупљања.
Након Васкрса слиједи Дан прољећа, који се на арапском назива Шам ал-Несим, који славе сви Египћани, али нарочито Копти. Само име овог празника има коријен у коптском називу "шоум ин нисим", што у преводу значи "врт житарица". У питању је древни египатски фестивал којим се означава почетак прољећа и Копти, чији су преци били древни Египћани, сматрају га саставним дијелом васкршњих прослава. За њега је везан и посебан ритуал, као што је једење рибе ципала, зеленог лука и граха у јавним парковима.
Копти такође практикују бојење јаја, која за њих симболишу рађање живота из беживотног објекта, што је аналогно сађењу житарица у прољеће, које сматрају сезоном рађања.
Осам дана прије Васкрса Копти прослављају Лазареву суботу и у цркве уносе освештано палмино лишће, које касније носе кућама и од којег праве себи и дјеци круне.
Неки од њих Велику недјељу славе у Израелу, гдје се крећу истим улицама и мјестима којима се кретао Христ уочи свог распећа. Прошле године је око 1.300 Копта било на ходочашћу у Израелу.
"Знак вјере"
Интересантно је да многи ходочасници из свијета желе да на себи оставе "знак вјере", односно тетоважу са малим крстом као знак посјете Јерусалиму. Први који су започели ову традицију били су Копти, који су својој дјеци тетовирали крст на десној руци да не би лако прешли на ислам од када су Арапи завладали Египтом у седмом вијеку.
У Јерусалиму постоји и стара радња за тетоважу, отворена у 14. вијеку, коју већ неколико вијекова држи коптска породица Разук.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
