Језиви призори у граду духова

Агенције
Језиви призори у граду духова

Кијев - Велики панорамски точак који мирује, затроване шуме, зарђали грб СССР-а и сабласно празне улице су оно што је остало од Припјата након чернобиљске катастрофе.

Ако сте се запитали како данас изгледа град који је опслуживао нуклеарну електрану у Чернобиљу, најбољи одговор даје Дени Кук, професионални документарни сниматељ који је уз помоћ камере монтиране на беспилотну летјелицу обишао Припјат, у којем нико не живи скоро 30 година.

У вријеме нуклеарне катастрофе у Припјату је живјело готово 50.000 људи, а данас је то град духова са стамбеним зградама које се полако распадају, зарђалим остацима аутомобила и биљним свијетом који прекрива остатке некад живог и ужурбаног мјеста с базенима, дјечијим игралиштима и луна-парком чији зарђали остаци свједоче о некадашњем животу.

Снимци показују да се, упркос стравичном догађају који се десио 1986. године, природа није предала и полако заузима оно што је човјек некада од ње отео.

И док су се досад више пута појављивале фотографије, ово је први пут да је из ове перспективе снимљен град.

Дени је снимак назвао "Разгледница из Припјата, Чернобиљ" и каже да је то једно од најзанимљивијих и најјезивијих мјеста које је посјетио досад.

- Нуклеарна катастрофа, која се десила 1986. године, утицала је на животе многих људи. Не могу ни да замислим колико је страшно било хиљадама људи који су овдје живјели - каже Дени.

Украјинска нуклеарка је ослободила 400 пута више зрачења од атомске бомбе коју су Американци бацили на Хирошиму.

Катастрофа у Чернобиљу остала је запамћена као највећа несрећа једне нуклеарне електране у историји. Током експлозије погинула је 31 особа, а број жртава од посљедица радијације још није могуће избројати.

Посјета Припјату је сада могућа накратко, јер се вјерује да су се с временом распали радиоактивни изотопи које је ослободила чернобиљска нуклеарка. Научници сматрају да се на том подручју неће моћи живјети још 20.000 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана