Двије кампање као небо и земља

Није се једном десило да на овом мјесту буде указано на разлике у поимању политичке борбе у Српској и Србији уз констатацију да смо ми са ове стране Дрине одлични каквих има. И то се ни у претходном периоду није промијенило, а факт да ће се изборне кампање у двије српске државе неколико седмица поклопити даје згодну прилику за анализу тих разлика и извлачење одређених закључака.

Ми ћемо на гласање 4. октобра, а грађани Србије три седмице касније. Наша кампања је на половини, тамошња је тек почела. Кад ми почнемо да бројимо гласове и мандате, у Србији ће почети завршница која ће, сад је већ јасно, бити паклена и без пардона. Међутим, и оно што већ можемо да видимо у Београду и осталим крајевима поново може да нас охрабри и мотивише на констатацију да у Српској влада озбиљан политички плурализам уз изузетно висок степен поштовања политичких противника.

Право је питање на шта би личила овдашња политичка сцена када би били примијењени баш сви рецепти са оне прекодринске (неки бивају и сада примијењени, али они најогавнији су тренутно резервисани искључиво за ту страну). Ко иоле прати политичке прилике у Србији тренутно може да види сукоб два концепта у којем је, гледано са "опозиционо-блокадерске" стране, на власти у Србији тренутно гарнитура коју је послије избора потребно не само осудити и затворити, већ и јурити по улицама, јахати и примјењивати друге насилне методе.

Власт, с друге стране, и они који их подржавају највише на медијском небу, од дана објаве имена која се налазе на студентској листи, не престају са хајком према готово свим појединцима са те листе (а има их 200-250) и то на један детаљан и обиман начин гдје се за већину проналазе силни гријехови из прошлости, омаловажава њихов лик и дјело најнижим могућим методама и слично.

Већ виђено, може се рећи, али увијек интересантно за анализу.

На срећу, у првој половини кампање код нас наши кандидати и њима наклоњени медији нису посезали за таквим видовима порука.

Овдје се, додуше, помињу затвори и кривични прогони, али мотке, улице и јахање никоме не пада памет да сврста у вокабулар.

Такође, иако су и на нашим листама на стотине кандидата, већини још није извучен никакав прљав веш, ружна прошлост, медицински налаз или нешто четврто. Напротив, лични напади се своде на двије-три кључне политичке личности, али степен те хајке драматично је нижи него у Србији.

Колико год то можда сулудо звучало, треба да будемо срећни што нам се јавни простор није претворио у озбиљну тровачницу. Ваљда се у другој половини кампање нико неће потрудити да све ове наводе демантује на најгори могући начин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.