Србија на мети 15 терориста!

Сви они се налазе под будним оком Безбедносно-информативне агенције. Њихове потенцијалне мете су велики центри - Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац... и велики догађаји, попут концерата, или комерцијални објекти, кроз које свакодневно прође много људи.

Зоран Драгишић, професор на Факултету безбедности, истиче да у свакој земљи, па и у Србији постоје „меки" циљеви, тачније велики тржни центри, концерти или друга мјеста гдје се људи масовно окупљају, који би могли бити потенцијална мета терористичкотг напада.

Терористи међу избјеглицама?!

Стручњаци за безбједност наводе и да је могућа појава терористичке групе која би се помијешала са хиљадама сиријских избјеглица које хрле пут Србије, али да такве групе сигурно не би нападале нашу земљу него би биле заинтересоване за циљеве у неком од већих европских градова. Зоран Драгишић истиче да те групе немају интерес да нападну српске објекте, већ да су оне пре заинтересоване за циљеве у Европи.

''Да ли ће неки меки циљ бити нападнут, зависи од процене терористичке групе. То, да ли она има интерес од тог напада, дефинише управо та група. Ипак, треба знати да наша БИА има под присмотром све такве и сличне потенцијалне мете. Такође, нема у Србији 5.000 особа које су спремне на тероризам, њих највише има 15, а БИА врло добро зна ко су те особе'',  наводи Драгишић.

Војно-политички коментатор Љубодраг Стојадиновић истиче да је у Србији могућа појава „транзитног тероризма".
''Терористи су заинтересовани за циљеве у Енглеској, Немачкој, Француској. У Србији, кроз коју пролазе на путу ка ЕУ, они би могли да учине нешто само уколико их нешто изиритира. Из тог разлога би они могли да нападну неки тржни центар, концерт, спортску утакмицу... Ипак, сматрам да наша Служба ради добар обавештајни посао, што је кључно у спречавању терористичких напада, јер када он једном почне, то значи пропуст обавештајних служби'', наводи Стојадиновић за „Ало!".

Он истиче да је увијек могућа појава неког фанатика самоубице и њих је тешко открити, јер нико не зна шта је у „лудој глави".
''Искуство које сам добио из разговора са Израелцима показује да је 95 одсто успешне одбране од тероризма обавештајни рад. И колико знам, БИА засад то добро ради'', рекао је он.

Србија у случају напада реагује по инерцији

Марко Милошевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, наводи да у Србији није дефинисано шта је то критична инфраструктура.
''Дакле, ако се догоди неки напад, држава реагује по инерцији. Нема јасно утврђених правила на који начин се поступа у одређеним тренуцима. Зато, рецимо, долази до ситуација да приватна фирма добије посао обезбеђивања Хидроелектране „Ђердап", јер је дала бољу понуду од већ постојеће тамошње службе за обезбеђивање. И тако се, дакле, обезбеђивање битних објеката ради неплански, и то са приватним фирмама'', навео је Милошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.