Бањалучки кајакаши завршили савски пут од 520 километара у знак сјећања на српске жртве

Регата је стартовала са тачке гдје се ријека Уна улива у Саву, код озлоглашене „Тополе ужаса“, споменика страдалницима из Јасеновца који је подигнут у Бањалуци. Солдат ,42, и Лакић,35, су се на овај пут симболично отиснули на дан Светих великомученика Јасеновачких, 13. септембра, а девет дана касније, на ушћу Саве у Дунав, недалеко од стратишта Старо сајмиште у Новом Београду, завршили су својеврсно ходочашће, а на циљу су их сачекали породице и пријатељи и приредили им топлу добродошлицу.  

Двојица кајакаша су меморијални пут дуг 520 километара прешли веслајући неуморно у просјеку по десет сати дневно.   

Подухват двојице бањалучких ентузијаста за веслачке спортове и боравак у природи, посвећен је сјећању на страдале логораше у Другом свјетском рату дуж цијелог савског тока, од Доње Градине и Јасеновца, преко стратишта дуж Посавине и Мачве, све до Старог сајмишта у Београду.   

Иако је Јасеновац један од највећих и по броју жртава, најмасовнијих логорских комплекса у историји човјечанства са преко 700.000 страдалих Срба и више десетина хиљада страдалих Јевреја и Рома, те Хрвата и Муслимана који су били означени као помагачи Срба или антифашисти и цијели даљи ток ријеке Саве до ушћа у Дунав, прате бројни документовани логори и стратишта.   

Међу њима су логори Стара Градишка, једини забиљежен логор за жене и дјецу у историји, као и Старо сајмиште надомак самог краја савског тока. Читав низ помоћних логора налазио се на обали Саве, док готово да нема села у Посавини и Мачви без табле која свједочи о масовним жртвама злочина тоталитарно-фашистичке творевине НДХ.  

За пут којим се пролазе сва ова мјеста страдања, Солдат и Лакић су користили експедициони тандем-кајак, у којем су понијели још 60 килограма основних намирница и камп опреме коју су само једном употребили због несвакидашњег гостопримства мјештана дуж обале.   

Дневни просјек је био око 53 километра, док је рекордна дионица од Шамца до Брчког износила чак 85 километара од свитања до сумрака. Једина дионица коју је кајак морао да пређе копном било је пар километара око граничног прелаза Рача.  

Економисти по струци, Солдат и Лакић су сами осмислили и финансирали овај подухват са жељом да се будућа експедиција омасови и забиљежи у виду документарног филма који би обухватио информације о самим стратиштима дуж савског тока.   

„Идеја је потекла од Мирослава и стара је седам година, чекали смо прави тренутак за њену реализацију. Жељели смо да на овај начин одамо почаст српским жртвама, обојица смо изгубили претке у Другом свјетском рату и жељели смо да на овај начин покажемо да их никад нисмо и нећемо заборавити. Циљ овог пута је да се скрене пажња српском народу и будућим нараштајима да се не смију никад заборавити злочини који су учињени нашем народу и да је култура сјећања изузетно важна“, рекао је Лакић.  

Солдат је додао да је Сава симбол страдања српског народа јер је дуж ње било много стратишта, али и симбол подизања послије свега што нас је снашло.  

„Сава је ријека која је уско повезана за српским жртвама. Као што се Сава послије дјела у којој је уништавају неке фабрике послије неколико километара врати у много љепше стање, тако је и српски народ све злочине преживио, али их не смијемо заборавити.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.