Шешељ тражи слободу и одштету од 12 милиона евра
Београд - Лидер радикала Војислав Шешељ предао је данас поднесак Хашком трибуналу у ком тражи ослобађање и надокнаду штете за године проведене у притвору, јавља Фонет.
Потпредсједник СРС Зоран Красић је изјавио да је Шепељ захтјев предао Претресном вијећу Хашког трибунал и да у том поднеску захтијева обустављање кривичног поступка, хитно и неодложно пуштање на слободу, као и исплату 12 милиона евра на име нематеријалне штете, преноси Фонет.
Подсјетимо, 13. новембра је Расправно вијеће Хашког трибунала позвало оптуженог Шешеља и тужилаштво да се изјасне о наставку поступка послије изузећа судије Фредерика Хархофа, а рок за изјашњавање је 14 дана од када Шешељ буде добио данашњу одлуку преведену на српски језик.
По ранијој препоруци потпредсједника Трибунала Кармела Ађијуса, Шешељ и тужилаштво би требало да се изјасне “о питању да ли поново саслушати читав предмет, или наставити поступак с новоименованим судијом”.
Умјесто судије Хархофа, који је, на Шешељев захтјев, изузет из расправног вијећа јер је оставио утисак пристрасности у корист осуђујуће пресуде, у расправно вијеће је крајем октобра именован Мадаје Нијанг из Сенегала. Вијеће чине још предсједавајући Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци.
Како је написао судија Ађијус, веће би, послије консултација са оптуженим и тужиоцима, требало да одлучи “да ли суђење наставити или не”.
У вријеме изузећа судије Хархофа крајем августа, било је преостало само да се изрекне пресуда Шешељу. Изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар, али је, послије изузећа, одложено на неодређено вријеме.
Услов за наставак поступка, по пракси Трибунала, јесте да се нови судија упозна с предметом, односно да прочита читав спис са суђења Шешељу. Алтернатива је да процес Шешељу почне испочетка, што правници у Хагу сматрају мало вјероватним.
Иако су судије биле замијењиване током суђења у Хагу, до сада се није десило да судија буде изузет на самом крају поступка, уочи изрицања пресуде. Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају.
Посебно вијеће Трибунала утврдило је крајем августа - прихвативши Шешељев захтјев за изузеће Хархофа - да је тај судија писмом пријатељима, објављеним у данској штампи, у којем је критиковао посљедње ослобађајуће пресуде Трибунала, “показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда”.
Посебно вијеће оцијенило је да је то што је судија Хархоф у том писму разматрао одговорност “војних команданата” релевантно за процес Шешељу, оптуженом за учешће у удруженом злочиначком подухвату.
Шешељу се суди за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. године. У притвору Трибунала је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао, одмах пошто је објављена оптужница.
Послије једног неуспјелог покушаја и Шешељевог штрајка глађу, суђење је почело 2007. године, а извођење доказа је окончано још прошле године. У завршној ријечи, марта ове године, тужиоци су затражили казну од 28 година затвора, а Шешељ, који се брани сам, тражио је да буде ослобођен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
