Манастир Преподобног Прохора Пчињског, светиња старија и од Хиландара, прославља 950 година постојања

Танјуг
Манастир Преподобног Прохора Пчињског, светиња старија и од Хиландара, прославља 950 година постојања

КЛЕНИКЕ- Манастир Преподобног Прохора Пчињског прославља данас 950 година постојања и седам вијекова од упокојења краља Милутина, који га је у 14. вијеку обновио, а литургију је тим поводом служио Његова светост патријарх српски Порфирије.

Патријарх Порфирије поручио је да је молитва Христова његовом оцу позив на јединство и то не на било какво јединство, не на јединство у идеологијама овога свијета, не на јединства која нас дијеле од других, него на јединство управо у Христу.

Током литургије прочитан је одломак из Јеванђела по Јовану, која се зове Архијерејска молитва Христова, а у посљедњој реченици је молитва Христова Богу у којој Бог моли за све - „молим те Оче да сви једно буду“.

Патријарх каже да му је један човјек рекао да је народ уморан од подјела - на ми и они, на наше и њихово.

- Јединство разбијамо пре свега ми сами, различитим фанатизмима, осуђивањем једни других, оговарањем, зависти на успеху онога другога, делимо себе различитим врстама искључивости и фанатизмима -поручио је патријарх окупљеним вјерницима.
Додаје да се јединство разбија осјећањем некога да је бољи од других, да је позван да буде судија другоме, да види мане другога, да види грешке другога, а да не види себе, своју таму, мрак који носи у себи.

-Не види потребу за тим да пронађе Христа у себи, не види потребу за тим да се мења, да прашта и тражи опроштај, а то значи да расте у Христу и тако расте у сваком јединству са сваким који је његов ближњи, а позван је сваки да буде ближњи јер други је оно како га ми дефинишемо, други је онакав каквог га ми видимо, други је непријатељ само ако смо га ми тако дефинисали - навео је патријарх.

Каже да се дијелимо и онда када бирамо да будемо екстремно либерални, модерни, да нас похвали свет, да му се допаднемо, да нам аплаудира...

-Некада је било много више непријатеља Цркве Христове који су били отворени и транспарентни, знали смо ко је ко, није нас могла завести лажна, а наизглед истинита реч, а сада је много вукова у јагњећој кожи. Ми ћемо се молити и молимо се и за њих, да и вукови постану јагњад по свом расположењу, али ћемо знати да су вукови, вукови и знаћемо где је наше срце и где је наш извор, знаћемо да је то Црква - каже патријарх Порфирије.

Истиче да Црква није институција, већ да је сабор и да су сви позвани да буду Црква, све институције, свака страна у нашем народу је позвана да буде једно у Христу, једно у Цркви.

Указује на то да, када се погледа свијет који се хвали својим достигнућим, споља све је златни дворац, а изнутра у највећем броју појединаца руина, рушевине и гробови.

-И зато реч Христова изречена да сви једно буду не значи укидање слобода, не значи да сви будемо копије једни других, значи слобода, али у Христу. Да сви једно будемо у вери, онда ћемо бити једно у себи, бићемо целовити, бићемо једно у својој породици. У јединству породице биће нам здраво и село и град и држава -каже патријарх.

Подсјећајући да Исус Христ каже да нема Грка и Јеврејина, патријарх појашњава да то значи да постајући једно, нећемо се одвајати од других народа и истицати себе важнијим од других.

-Сваки народ јесте створен да буде Црква и сваки човек икона Божија и сваки је позван да буде наш брат. Знамо да смо православни Срби, али знамо и да многи људи припадајући другим народима, и православне вере и неправославне вере, овде у манастир када долазе скрушено наилазе пре свега на љубав монаха и монахиња који овде живе, али осећају и Божију љубав и од Њега добијају помоћ - закључио је патријарх Порфирије.

Свечана академија одржава се од 12 часова, а на њој ће говорити академик Славенко Терзић, а присуствоваће јој и предсједник Србије Александар Вучић, који је покровитељ прославе, објављено је на сајту Српске православне цркве.  И српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствује обиљежавању

Манастир Преподобног Прохора Пчињског налази се 30 километара јужно од Врања.  Хиљадугодишње молитвено поштовање Преподобног Прохора Пчињског, у чију је част прије 950 година подигао манастир византијски цар Роман Четврти Диоген на обали ријеке Пчиње, представља право духовно благо Србије.

Централна прослава великог јубилеја требало је да буде одржана 2020. године, али је одлуком Организационог одбора одгођена за 2021. годину због пандемије вируса корона.

Историјат

-Манастир је у 1070. године изградио византијски цар Роман Диоген IV у знак захвалности што му је старац Прохор, током лова у долини Пчиње, прорекао да ће постати цар - испричао је дио предања портпарол Епархије врањске свештеник Далибор Јовић.

Он је за Танјуг навео да је манастир, који се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на лијевој обали горњег тока Пчиње, у близини села Кленике, на 375 километара од Београда, био  у оквиру византијске државе све до Немањиних освајања између 1180. и 1190. године. У састав Србије улази тек крајем XII вијека, у време великог жупана Стефана Немање.

У историјским изворима, како наводе у Епархији, манастир се не помиње се све до доласка на власт српског краља Милутина (1282-1321).

Период просперитета за манастир, у коме је био и снажан духовни и културни центар средњовековне српске државе, завршен је доласком Турака.

Како неки извори наводе, кнез Лазар Хребељановић подигао је спољну припрату, испред Милутинове цркве, исто као и у Хиландару. Предање, каже и да је кнез, на путу за Косово Поље ту причестио и војску.

У Епархији подсјећају и да неколико записа свједочи о великом страдању манастира 1817. године, као и на ријечи Вука Караџића: „Али, манастир одолева свему, као један од многих манастира који су у та времена били прави и једини стубови и чувари закона „ршћанскога“ и имена српскога“.

У српско-турским ратовима 1876-1878. године, манастир је био један од важних центара устанка.

На мети Бугара нашао се током оба свхетска рата - 1915. и 1941. године.

Стављен је под заштиту закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја.

Свеобихватна ревитализација манастира, чиј је комплекс други по величини у СПЦ, почела је 1986. године.

Поред потпуне обнове Врањанског конака, тада су реализовани и најнеопходнији радови на храму и осталим објектима у комплексу, уључујући и стару воденицу. Уређени су порта и велики простор испред манастира, као и минихидроелектрана са акумулацијом како би се избјегла свака врста загађења.

Посљедњи је реконстурисан Краљев конак, изгорио у пожару 2014. године.

Током ратних сукоба на тлу СФРЈ био је уточиште избјеглица из Хрватске и са Косова и Метохије.

Манастир је и културно-просвјетни центар у којем су богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а учи се иконописацки занат.

Мошти Светог Прохора налазе се у малој поклоничкој капели у унутрашњости манастира, из којих већ скоро цео миленијум извире чудотворно миро.
 

 

 


 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана