СБ УН подијељен о Косову: Србија упозорила на притиске на Србе, САД траже гашење УНМИК-а

ЊУЈОРК - Положај Срба на Косову и Метохији, поступање привремених власти у Приштини и будућност Мисије УН на Косову и Метохији (УНМИК) били су у средишту расправе Савјета безбједности УН о шестомјесечном извјештају генералног секретара УН Антонија Гутереса. Док су Србија и Русија упозориле на притиске на српско становништво и затварање институција, представници ЕУ и више европских земаља позвали су Београд и Приштину на дијалог, а САД поновиле захтјев да УНМИК буде затворен.

Извјештај, који обухвата период од 16. марта до 15. септембра, констатује да је укупна безбједносна ситуација на Косову и Метохији остала стабилна, али да су порасле тензије између централних власти и локалних самоуправа, посебно на сјеверу Покрајине. Као проблеми наведени су хапшења Срба, затварање и ометање рада институција које функционишу у систему Србије, ограничења у вези са вјерским и културним обиљежјима, поступање полиције, рушење објеката и исељавања. У извјештају је истакнуто и да је напредак у спровођењу споразума постигнутих уз посредовање ЕУ остао ограничен.

Ђурић: Српски народ не може бити претворен из жртве у кривца

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић рекао је да се на сједници водила жестока борба за српске интересе и да је јасно поручено да се српски народ на Косову и Метохији не може од жртве претворити у кривца.

Он је оцијенио да су представници Приштине покушали да прикажу Косово и Метохију као „демократски рај“, а Србију као простор у којем се не поштују права националних заједница, док су, истовремено, покушали да одговорност за трагедију у Бањској прикажу искључиво као српску.

Ђурић је подсјетио да су у том инциденту погинули тројица Срба са сјевера Косова и Метохије и један полицајац албанске националности. Указао је и на напад на српске дјечаке на Бадњи дан 2023. године, за који, како је навео, није било одговарајућег епилога, као и на забрану Србима да гласају на парламентарним изборима на територији Косова и Метохије.

Говорећи о правди за жртве, Ђурић је нагласио да Србија не тражи правду само за једну страну, већ за све жртве, без обзира на њихову националност. Подсјетио је да су бивши лидери терористичке ОВК у Хагу осуђени за ратне злочине, али и да породице жртава и даље чекају правду за бројне злочине.

Према његовим ријечима, пресуде не представљају колективну осуду албанског народа, већ утврђивање индивидуалне одговорности. Ђурић је критиковао и реакције политичких представника у Приштини на пресуде, оцијенивши да напади на Специјализована вијећа у Хагу и покушаји оспоравања њихових одлука отварају питање заштите независности правосуђа и свједока.

Шеф српске дипломатије указао је и на наводе из извјештаја УНМИК-а о рушењу кућа и имовине у власништву Срба у околини језера Газиводе, као и о могућем полицијском злостављању. Навео је да је након обиљежавања Видовдана на Газиместану ухапшено 37 људи, међу којима и једно малољетно лице, те оцијенио да је сјевер Косова и Метохије за Србе постао „полицијски протекторат“.

Ђурић је посебно нагласио да је Приштина на сједници, према његовим ријечима, отворено признала присилно уклањање Срба током вјерских и историјских комеморација, при чему су мирни вјерници и ожалошћени третирани као криминалци. Због тога је поручио да је наставак међународног присуства, у складу са Резолуцијом 1244 Савјета безбједности УН, неопходан.

Русија упозорила на притиске, Кина на крхку ситуацију

Амбасадор Русије при УН Василиј Небензја оцијенио је да привремене власти у Приштини намјерно стварају неподношљиве услове за живот Срба. Као примјере навео је затварање српских здравствених и образовних установа, забрану употребе српског динара, кршење бирачких права, притиске на Српску православну цркву и уништавање имовине.

Он је упозорио и на, како је навео, све чешћу употребу непримјерене силе приликом привођења и претреса Срба, као и на наставак произвољних хапшења, експропријације земљишта и скрнављења православних храмова и гробаља.

Небензја је позвао на пуну примјену Резолуције 1244 и снажније дјеловање УНМИК-а, оцијенивши да неутрални извјештаји те мисије не доприносе побољшању стања на терену. Критиковао је и западне земље због, како је рекао, притисака на Београд да призна независност Косова и Метохије.

Замјеник кинеског амбасадора при УН Сун Леј поновио је да Кина подржава рјешење кроз искрен дијалог, уз поштовање Резолуције 1244, суверенитета и територијалног интегритета Србије. Указао је на крхку ситуацију на сјеверу Покрајине, насилне инциденте, хапшења припадника српске заједнице и уништавање приватне имовине.

Кинески представник нагласио је да је УНМИК имао важну улогу у стабилизацији ситуације и да му је потребна одговарајућа политичка и финансијска подршка.

ЕУ и европске земље позвале на дијалог

Представник ЕУ при УН Ставрос Ламбринидис поручио је да Београд и Приштина морају да покажу политичку вољу за нормализацију односа и да спроведу раније постигнуте споразуме. Посебно је нагласио потребу да Приштина поштује мандат и одлуке Специјализованих вијећа у Хагу.

Он је изразио забринутост због извјештаја о уништавању имовине на сјеверу Косова и Метохије и непримјереном понашању полиције. Истакао је да се процеси у области образовања и здравства морају спроводити у координацији са Србима на сјеверу Покрајине, у складу са споразумима из дијалога.

Амбасадор Грчке при УН Аглаја Балта упозорила је на крхку ситуацију на сјеверу Косова и једностране мјере које утичу на српску заједницу и њен приступ основним јавним услугама. Подржала је наставак дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и напоре специјалног представника ЕУ за дијалог Петера Соренсена.

Амбасадорка Данске Кристина Маркус Ласен оцијенила је да је оснивање Заједнице српских општина неопходно за напредак у дијалогу. Позвала је на детаљну истрагу навода о насилном и непримјереном поступању полиције и на уздржавање од потеза који би могли додатно повећати тензије.

Представница Велике Британије Џенифер Мекнотан позвала је Београд и Приштину да спроводе постојеће споразуме и конструктивно учествују у дијалогу. Навела је да Лондон уважава забринутост из извјештаја генералног секретара УН у вези са утицајем појединих поступака привремених институција на мањинске заједнице, посебно на сјеверу Косова и Метохије.

Замјеник француског амбасадора при УН Џај Дармадикари рекао је да Француска подржава међународну правду, напоре УНМИК-а и сарадњу те мисије са Кфором и Еулексом. Нагласио је да мировне операције треба унапређивати ефикасним мјерама, уз пуно поштовање њихових мандата.

САД поновиле захтјев за затварање УНМИК-а

Замјеница америчког амбасадора при УН Тами Брус изјавила је да УНМИК нема значајну улогу у управљању Косовом и Метохијом и поновила став Вашингтона да је мисија превазишла своју сврху и да треба да буде затворена.

Она је позвала Београд и Приштину да предузму практичне кораке за очување стабилности, конструктивно приступе дијалогу уз посредовање ЕУ и уздрже се од потеза који би могли повећати тензије. Брусова је навела да би ресурси УН могли бити преусмјерени у подручја у којима су потребнији.

Различити ставови о будућности УНМИК-а тако су остали једна од кључних тачака подјеле у Савјету безбједности, док је већина учесника расправе истакла потребу за наставком дијалога и спровођењем постигнутих споразума.

Шеф УНМИК-а Петер Ду, представљајући извјештај генералног секретара УН, нагласио је да недавни пораст тензија и насљеђе сукоба на западном Балкану захтијевају да међународна заједница задржи пажњу на Косову и Метохији. Указао је на осјећај несигурности и неједнаког третмана међу Србима, као и на потребу за наставком међународног ангажмана, дијалогом и спровођењем раније постигнутих споразума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.