Дан сјећања на српске жртве: Крагујевац памти масакр над хиљадама цивила

КРАГУЈЕВАЦ - Њемачки окупатори су 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стријељали хиљаде српских цивила, становника града и околних села. Тај датум прихваћен је као Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату.

Према доступним подацима, убијено је 2.796 српских цивила, међу којима 412 у оближњим селима, док је већина страдала у самом Крагујевцу. Трагедију чини још тежом чињеница да су њемачки окупатори хапсили и стријељали ученике виших разреда гимназије, од петог до осмог.

Крвава одмазда због погибије њемачких војника

Масакр је извршила њемачка казнена експедиција у знак одмазде због погибије и рањавања њемачких војника у сукобима са устаницима.

Током љета 1941. године у Србији се распламсао устанак. Краљевина Југославија претходно је окупирана у априлу исте године, након што се у Београду 27. марта догодио државни удар. Њиме су оборени Намјесништво, на чијем је челу био кнез Павле Карађорђевић, и Влада Цветковић–Мачек, која је два дана раније у Бечу потписала Протокол о приступању Тројном пакту.

Устанак у Србији почео је 7. јула 1941. године под вођством Комунистичке партије Југославије, након што је Њемачка напала Совјетски Савез. Руководство КПЈ поступило је тада по налогу из Москве.

Ширење устанка изазвало је њемачке репресалије, које су достигле врхунац наредбом да се за сваког погинулог њемачког војника стријеља стотину становника Србије.

Наредба за стријељање хиљада људи

Наредба о одмазди у Крагујевцу услиједила је након напада устаника 16. октобра на путу Крагујевац–Горњи Милановац, између села Баре и Љуљака, када је њемачка колона упала у засједу.

У заједничкој акцији партизана, тадашњих Народноослободилачких партизанских одреда, касније Народноослободилачке војске Југославије, и четника, односно припадника Југословенске војске у отаџбини, погинуло је десет њемачких војника, док је 26 рањено.

Неколико дана раније, 10. октобра, Франц Беме, тадашњи главнокомандујући њемачки генерал у окупираној Србији, издао је драконску наредбу којом је прописано стријељање стотину Срба за сваког убијеног и 50 за сваког рањеног њемачког војника.

Наредбу за спровођење одмазде у Крагујевцу издао је мајор Ото Деш, командант 749. пука са сједиштем у Краљеву. По Бемеовом наређењу, процијењено је да ће бити стријељано 2.300 људи.

Након што је налог за одмазду прослијеђен мајору Паулу Кенигу у Крагујевац, Отo фон Бишофсхаузен, крајскомандант у Крагујевцу, почео је да спроводи наредбу.

Бишофсхаузен је сам град сматрао углавном мирном средином, док је оближња села описивао као „легла бандита“. Због тога су одмазде најприје почеле у околним селима 19. октобра, у Маршићу, Илићеву и Грошници, а затим су настављене масовним стријељањем у Крагујевцу 21. октобра, дијелом и претходног дана.

Хапшења без избора, међу ухапшенима и гимназијалци

Није тачно утврђено колико је људи ухапшено. Процјењује се да је приведено између пет и шест хиљада грађана. Хапшени су без икаквог избора мушкарци старости од 16 до 60 година, мада је међу приведенима било и других категорија становништва.

Нема података да је приликом привођења било отпора. У суровим условима окупације, док се устанак ширио Србијом, хапшења и узимање талаца нису били неуобичајени, али је мало ко очекивао да ће услиједити масовно стријељање.

Сви ухапшени одведени су у топовске шупе које је раније користио артиљеријски пук „Танаско Рајић“ југословенске војске. Тамо је обављана селекција приведених, а поједини грађани су издвајани или замијењени.

Стријељања су извршили припадници Вермахта, регуларних њемачких оружаних снага, и то Првог батаљона 724. пјешадијског пука и Трећег батаљона 749. пјешадијског пука.

Трагедија Крагујевца, масакр над хиљадама цивила, потресла је Србију и подстакла преиспитивања о смислу устанка у таквим околностима. Земља је била завијена у црно, а у њемачким одмаздама током тих мјесеци у Србији је убијено више десетина хиљада цивила.

Спомен-парк и Велики школски час

Одлука о изградњи Спомен-парка у Крагујевцу донесена је 1953. године, када је први пут организована и званична комеморација. Помен страдалима одржаван је редовно и раније.

Спомен-парк, који је током наредних година прошириван, обухвата површину од 352 хектара. У оквиру комплекса налази се 30 масовних гробница.

Од 1971. године у Шумарицама се одржава манифестација „Велики школски час“, посвећена сјећању на трагедију Крагујевца из октобра 1941. године.

Влада Србије је 2012. године донијела одлуку да се дан масакра у Крагујевцу обиљежава као Дан сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату.

Српска православна црква прогласила је страдале у крагујевачком масакру из октобра 1941. године за новомученике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.