На сваком кораку чују се бројни страни језици, а туристи са великим интересовањем разгледају штандове са сувенирима, гдје сада заиста могу да пронађу и неки врло оригиналан, какви Србији углавном недостају
ГУЧA- Док се међу брдима разлијежу величанствени звуци трубе, који позивају на покрет, многобројни посјетиоци Гуче не могу да одоле а да на сред улице на заиграју и не запјевају уз њихове звуке.
У томе не могу да их спријече ни изненадни повремени пљускови, на кишу нико не обраћа пажњу, јер ово су дани радости у Гучи, због којих је у њој сваке године све више посјетилаца, а довитљиви трговци су ту, да покислим туристима одмах понуде суве мајице.
Први утисак је да су у Гучи присутни заиста само врхунски мајстори трубе, који су извођење довели до савршенства, што се може рећи и за пратећу кореографију.
Разумљиво је што незабораван звук и релаксирајућа атмосфера сваке године привлаче све већи број посјетилаца из цијелог свијета, тако да проблем смјештајних капацитета постаје све израженији, кроз простор за камп једва да може да се провуче.
На сваком кораку чују се бројни инострани језици, а странци са великим интересовањем разгледају штандове са сувенирима, гдје сада заиста могу да пронађу и неки врло оригиналан, какви Србији углавном недостају.
Један од најинтересантнијих, који је практично спојио у себи два српска бренда, је чачанска препеченица, која се прави од шљиве пожегаче, без коштице, а спакована је у стаклене бочице у облику трубе.
Ипак, заштитни знак сабораша је шешир ведрих боја са натписом "Гуча" , а око врата одговарајућа врпца са малом трубом, чији звук највише испробавају Словенци, слиједећи упутства са околних плаката, на којима пише "Слободно трубите."
Многи посјетиоци се одлучују и да из Гуче понесу ЦД са музиком најпознатијих трубачких оркестара, а странци желе углавном да понесу неки производ из народне радиности, било да је у питању одјећа или украси за кућу.
Један пар косметских туриста изабрао је да кући, као најпривлачнији сувенир, понесе српску заставу у природној величини, мада су такви артикли углавном намијењени Србима из дијаспоре.
Поред забаве, које има на претек, посјетиоци Сабора имају прилику да на сваком кораку уживају и у многобројним специјалитетима домаће кухиње. Угоститељи су понудили лепиње са кајмаком, проју са сиром, дуван чварке и свадбарски купус који се по цио дан крчка у огромним земљаним лонцима.
За оне који су склонији месу има свега, од пљескавица, ражњића до печених прасића и јагањаца, а понегдје се на ражњу окреће и во. Печење може да се добије у облику сендвича, па тако на једном мјесту нуде "сендвич од бика" за 150 динара.
Госте који одлуче да сврате на кафу или пиће у атрактивни ресторан "Марлет тераса" који се простире степенасто у више нивоа уз падину брда, дочекаће и здравичар, обучен у народну ношњу, који ће их послужити свјежим шљивама, уз одговарајуће поздравне ријечи са лијепим жељама.
Са тераса ресторана пружа се добар поглед на цијелу Гучу, а посебно на стадион гдје се одржава највећи дио програма у оквиру Сабора, тако да је увијек добро посјећен.
Рекорди
Организатори кажу да их је изненадио велики број посјетилаца из Француске, а за њима по бројности слиједе Словенци, који су ранијих година били најбројнији страни гости.
Према ријечима директора Центра за културу у Гучи Aдама Тадића рекордна посјета забиљежена је у петак када је одржан концерт Горана Бреговића.
- Све процјене говоре да се у варошици, која има око двије хиљаде житеља, окупило око 200 хиљада посјетилаца- казао је Тадић.
Претходно су се представила културно-умјетничка друштва и изворне народне групе, фолклорни ансамбли из свих крајева. Саобраћајна полиција, као и сваке године има пуне руке посла, због интензивног саобраћаја посебно на дијелу пута између Чачка и Гуче преко планине Јелице, а већих незгода није било.
Харамбаша
Београђанин Никола Крајиновић освојио је на 47. драгачевском сабору пети пут звање харамбаше, пошто је, такмичећи се у народном вишебоју, побиједио у три дисциплине - скок у даљ, скок у вис и бацању камена с рамена.
Захваљујући троструком тријумфу, Крајиновић је стекао право да још једном обуче плашт харамбаше и понесе јуначко копље.
Милош Милановић из Београда био је најбољи у рвању у кости, док је Војислав Петровић из Коњевића код Чачка побиједио у гађању кроз прстен јабуку.
На овогодишњем народном вишебоју у Гучи учествовала су 44 такмичара.
Цијене
Угоститељи на Сабору трубача у Гучи подигли су цијене за 15 до 20 одсто у односу на претходна два дана. Пљескавице коштају 200 динара, прасеће печење 700, а јагњетина 1.200 или 1.300 динара. Aко бисте уз то и љуту папричицу, коштаће вас 50 динара по комаду, као и проја.
Парче хлеба, међутим, кошта више него једна векна у радњи - 25 динара.
Порција купуса из земљаног лонца кошта 250 динара, а 100 грама кајмака 200 динара.
У Гучи се на ражњу вртио во тежак 600 килограма, а килограм тог меса кошта 1.500 динара.
Кригла пива се продаје за 100 динара, а флаша за 200 динара.
Посјетиоци Сабора у Гучи незадовољни су због радног времена тамошње поште, чији се шалтери затварају у 15 часова.
