Прилика за сјећање на српско страдање и историјски егзодус

Комеморација је одржана у непосредној близини православне Цркве Успења Пресвете Богородице у организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и Центра за суочавање са прошлошћу "Документа".

На комеморацији је прочитана изјава сјећања СНВ-а у којој је наведено да је 27. година од "Олује" прилика за присјећање на ратне страхоте од 1991. до 1995. године прошлог вијека, страдање Срба у Хрватској и њихов историјски егзодус, уз масовно уништавање српске имовине и убијање многих који су остали у својим кућама.

Од тога се, истакнуто је у изјави, њихови историјски завичаји до данас нису опоравили и тешко ће, а због тога нема ни осјећаја јавне одговорности оних који су за то појединачно одговорни.

У овом документу се истиче да се обиљежавање "Олује" и егзодуса Срба, нажалост, претвара у наставак ратовања и онемогућавање суочавања са свим његовим посљедицама.

Указано је на политичке употребе и злоупотребе страдања, те је упућен позив властима у Загребу и у Београду да се посвете рјешавању питања несталих тако да развијају јавну свијест да је то заједничка обавеза, наводећи да се још трага за 1.800 несталих.

У изјави СНВ-а је истакнуто да би требало послије 27 година од завршетка рата да буду посвећенији миру и имају више емпатије за страдање другог.

"Свакако више од слављења побједа или жаловања страдања у којима неријетко и слављења и жаловања остају без потребног достојанства сјећања и опште политичке добробити", наведено је у изјави СНВ-а.

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац рекао је на комеморацији да се треба сјећати стотина страдалих Срба током и након "Олује" на подручју Грачаца, као и несталих с подручја ове општине.

Пуповац је позвао све стране да се сјећају и чувају достојанство жртава, али да не стварају стање трајног национализма, мржње и непријатељства.

Руководилац центра "Документа" Весна Тершелич упозорила је на споро процесуирање ратних злочина над Србима, те је навела да хрватско правосуђе на том плану треба да ради више јер је подигло само неколико оптужница за ратне злочине над крајинским Србима.

Војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

У Дерингају код Грачаца данас је и одржан и контраскуп у организацији Аутохтоне Хрватске странке права /А-ХСП/, на којем, према процјени полиције, није било ремећења јавног реда и мира.

Из задарске полицијске управе су навели да је контраскуп одржан у складу са пријавом, али одвојено од другог скупа, као и да је било говора и развијених транспарената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.