НАТО злочине памтимо и не опраштамо

Срна
НАТО злочине памтимо и не опраштамо

ПОДГОРИЦА - Удружење бораца ратова 1990. године Црне Горе поручили су, поводом 24 године од НАТО бомбардовања СР Југославије, да НАТО злочине памте и не опраштају, те да ће тим поводом сутра одати почаст погинулим саборцима и цивилима.

У знак осуде насиља међународне заједнице и сјећања на саборце пале у ратовима деведесетих година и све цивилне жртве Црне Горе и Србије, делегације бораца и породице палих бораца, уз подршку локалних самоуправа и грађана, сутра ће у 11.00 часова положити цвијеће на споменике палим борцима у Никшићу, Мојковцу, Беранама, Андријевици, као и у Тивту након помена пострадалима у 9.00 часова у Манастиру Михољска Превлака.

Уз Удружења наводе да су у Црној Гори бомбардовани војни и други циљеви, мада неупоредиво мање него у Србији.

Они подсјећају да су 24. марта 1999. године бомбардовани касарна Војске Југославије у Даниловграду у којој је погинуо војник Саша Стајић из Београда, војни аеродром у Голубовцима гдје је теже рањен један војник, радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице на брду Обосник у Боки Которској, радарски систем на Црном рту код Сутомора и кота изнад тунела Белведер код објекта Радио Бара, на улазу у барску општину.

Водник прве класе Војске Југославије Мирослав Божовић погинуо је у бомбардовању касарне "Шипчаник" у Тузима 15. априла.

Трагедија великих размјера од НАТО бомбардоваља десила се 30. априла 1999. године на мосту у Мурину гдје су животе изгубили дјеца Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулија Брудар и одрасли цивили Манојло Коматина, Милка Кочановић и Вукић Вулетић, подсјећају из Удружења.

На рт Арза код Херцег Новог НАТО је 30. маја испалио око 300 пројектила са осиромашеним уранијумом.

Амерички дипломата Ричарда Холбрук изјавио је да је НАТО-у изузетно помагао црногорски предсједник Мило Ђукановић, а према изјави предсједника САД Била Клинтона, Ђукановић је тражио бомбардовање локација у Црној Гори.

"У сакривању тог нељудског дјела и државничког саучесништва у удруженом злочиначком подухвату над својом државом и народом, данас у црногорским уџбеницима историје нема ниједне ријечи о жртвама НАТО-а у Црној Гори", наводе из Удружења бораца ратова 1990. године.

Додају да је са ове временске дистанце јасно да су ратови деведесетих били ратови за нестанак било каквог облика југословенске државе и против српског народа и Србије и Црне Горе у којима је оружаном сецесијом уз помоћ САД и ЕУ разбијена СФРЈ, подржана оружана побуна Албанаца на Косову и Метохији НАТО агресијом зарад стварања независне државе Косово на територији Србије.

Тиме је, истичу, подржано раздруживање државне заједнице Србије и Црне Горе зарад пројекта независне Црне Горе и њене евроатланске употребе.

"Невиђени, дрски притисци на Србију да призна независно Косово, да погази свој Устав и прикључи се ратоборном евроатлантском фронту против Русије посебно су интензивни ових дана", наводе из Удружења.

Сутра се навршавају 24 године од почетка агресије НАТО-а на СР Југославију у којој је током 78 дана бомбардовања убијено 2.500 људи, међу којима најмање 79 дјеце, док је употреба забрањене муниције са осиромашеним уранијумом изазвала тешке посљедице по здравље становништва, а цијела земља претрпјела страшна разарања

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана