Зоран Мастило: Нема повећања пензија до краја године

У Републици Српској има нешто више од 207.000 пензионера и 300.000 запослених. Дакле, однос је један према 1,3, што је на дужи рок неодрживо. Томе треба додати податак да се за 80.000 запослених не плаћају доприноси, због стечаја, недефинисаних статуса и других бројних проблема. То је само један од параметара и полазних тачака за реформу пензионог система. Реформа пензионог система је неопходна и Влада Републике Српске је показала велику храброст када је покренула то питање - рекао је у интервју за "Глас Српске" директор Фонда ПИО Републике Српске др Зоран Мастило.

Реформа пензионог система по његовом мишљењу носи највећи могући ризик, јер је, како је рекао, ријеч о популацији од 200 хиљада људи, а ако се на то додају и њихови чланови породица, јасно је о каквом тешком питању је ријеч.

* ГЛAС: Исплата октобарских пензија, на задовољство најстарије популације, почиње тачно 1. новембра, што раније није била пракса, јер су исплате почињале понекад и средином мјесеца?

МAСТИЛО: То је била посљедица хроничног дефицита средстава у каси Фонда ПИО, па је била пракса да се унапријед трошила једна пензија. Данас смо успјели да то доведемо у законске оквире, а и препорука Главне службе за ревизију, приликом недавне контроле, била је да убудуће морамо обезбиједити средства за пензије до првог у мјесецу. Задржали смо ниво пензија на нивоу септембарских, које су у односу на август повећане за шест процената. Да будем прецизан, октобарску пензију у Републици Српској примиће 207.421 корисник или 669 корисника више у односу на претходни мјесец. Средства која су нам за то потребна износе 69.843.914 КМ или 1.652.155 више у односу на претходни мјесец.

* ГЛAС: Пензионере сигурно интересује хоће ли бити повишица пензија до краја године, с обзиром на значајно повећање трошкова живота?

МAСТИЛО: Мислим да у овој години није реално очекивати даље повећање пензија. Ниво који смо постигли сматрамо максимално могућим, узимајући у обзир средства која прикупљамо. Ове године имали смо три повећања пензија, у априлу за седам одсто, у јуну за 9,9 одсто и у септембру за шест процената. Када се све сабере, то је увећање за 23 одсто и то је сигурно највећи раст пензија у једној фискалној години од 1992. године до данас. Раст пензија је прије свега посљедица повећане пореске дисциплине, успјешних мјера Владе Републике Српске и успостављања пензионе политике. Са сигурношћу можемо рећи да у овом тренутку имамо нешто што се зове пензиона политика, која има стабилан систем, успостављен континуитет и све друге конзистентне параметре који је дефинишу као политику. Раније се радило по систему "гашења пожара", од случаја до случаја, с тим што је увијек био проблем дефицита средстава, док ми данас немамо проблема са прикупљањем средстава, односно прикупимо их довољно да исплатимо овај ниво пензија који сада имамо.

* ГЛAС: Колика су то средства и каква је њихова структура?

МAСТИЛО: Октобарске пензије ће нас коштати непуних 70 милиона КМ, за нето пензије, плус 2,5 милиона КМ колико иде Фонду здравственог осигурања за здравствену заштиту пензионера. На то се додаје пола милиона марака трошкова за исплате пензија путем поште и негдје око педесет хиљада за трошкове банака за обезбјеђење готовине. Када се све сабере, за бруто пензије нам је потребно да прикупимо 73 до 74 милиона марака. Када сам дошао у Фонд ПИО, фебруара прошле године, мјесечна транша је износила око 40 милиона марака и за годину и по дана готово је удвостручена. То најбоље говори да Влада Републике Српске и Фонд ПИО воде озбиљну политику и бригу када је у питању стандард пензионера. Када је у питању структура тих средства, рекордних 50 милиона КМ смо прошлог мјесеца прикупили из доприноса. Влада Републике Српске обезбјеђује редовно на мјесечном нивоу око 13,3 милиона КМ, а остало добијамо из дивиденде по основу акцијског капитала, закупнина и других прихода од имовине. Од дивиденде на годишњем нивоу имамо 10 милиона КМ, највише од Телекома, али и дугих предузећа која исказују добре пословне резултате.

* ГЛAС: Пензионери се, ипак, жале на чињеницу да имају поприлично нижа примања у односу на државе из окружења, па чак и у односу на Федерацију БиХ?

МAСТИЛО: Ми редовно пратимо статистичке показатеље када је у питању поређење са пензијама, бар са земљама у бившој Југославији. Тачно је да су данас пензије у Федерацији БиХ веће за шест одсто у односу на Републику Српску, али треба имати у виду да су оне прошле године биле веће чак за 24 одсто. Уз то не треба заборавити да ми са њима имамо међуентитетски, односно међуфондовски спор. Јавност је упозната са чињеницом да из Фонда ПИО Републике Српске дајемо пензије за 38.000 корисника, које би они требало да потражују из Федералног завода ПИО/МИО. Ти пензионери су уплаћивали доприносе за пензије на подручју садашње Федерације БиХ, а свуда у свијету је правило да тамо гдје уплаћујете доприносе, односно у коју касу уплаћујете, из те касе и потражујете права.

* ГЛAС: У којој фази је тај спор?

МAСТИЛО: Кантонални суд у Мостару, који је водио овај спор, нашу тужбу одбио је као неосновану, наводећи као разлог некакав споразум од прије осам година, који нема правну снагу и који смо ми прогласили ништавним. Затим смо упутили апелацију Врховном суду Федерације БиХ, али пошто ни ту не очекујемо расплет, јер се ту у један чисто правни спор поприлично умијешала политика, тек од крајње инстанце, Суда за људска права у Стразбуру, очекујемо позитиван исход.

* ГЛAС: Колико новца Фонд ПИО Републике Српске потражује у овом процесу?

МAСТИЛО: По нашој процјени, спор је "тежак" 200 милиона КМ, што се односи на директну штету плус камате. Уколико бисмо добили овај спор, ми бисмо сваког мјесеца уштедјели осам милиона КМ, консолидовали Фонд и подигли пензије на исти ниво као у Федерацији БиХ. Разлог за оптимизам, с друге стране, даје тржиште рада у РС, које иде у добром правцу. Ове године је више запослених него претходне године, а очекујемо да неки велики капацитети почну са радом, као што је Рафинерија Брод, гдје ћемо имати двије хиљаде запослених, а то је двије хиљаде нових осигураника који ће уплаћивати доприносе у касу Фонда ПИО.

* ГЛAС: У Србији и Хрватској, са којима смо доскора живјели у заједничкој држави, далеко су веће пензије него код нас?

МAСТИЛО: Тачно је да су пензије у Србији знатно порасле, али тај напредак није базиран на реалним економским ресурсима. Прије је ријеч о покушају испуњавања нереалних предизборних обећања и жеља неких политичара да се у Закон угради одредба по којој просјечна пензија не може пасти испод 70 процената у односу на просјечну плату. Сада су оне на нивоу од 50 одсто просјечне зараде и када би дошло до повећања, држава Србија не би имала могућност да их редовно исплаћује.

* ГЛAС: Да ли се код нас пензије везују за просјечне зараде запослених?

МAСТИЛО: То је материја која је уграђена у Закон о пензијско-инвалидском осигурању, гдје се каже да се пензије у РС усклађују са растом просјечне плате из претходне године, ако за то постоје материјалне могућности. Тренутно су у Републици Српској пензије на нивоу од 40 одсто просјечне зараде.

* ГЛAС: Колика ће бити највећа пензија исплаћена у новембру, а колика најмања?

МAСТИЛО: Просјечна пензија ће износити 333,20 КМ, не рачунајући сразмјерне пензије, а то су оне које су током радног вијека зарађене у више држава. Највећа исплаћена пензија у РС, укључујући изузетне пензије, износиће 2,843 КМ, а највећа исплаћена пензија по општим прописима износи 1.408 КМ. Минимална, односно најнижа пензија, оно што држава гарантује износи 160 КМ. Морам рећи да код нас у Закону није дефинисана највећа пензија, нема ограничења, али ћемо сасвим сигурно измјенама и допунама то право ограничити.

* ГЛAС: Шта ће све произићи из реформе пензионог система?

МAСТИЛО: Реформа пензионог система у Републици Српској је замишљена тако да се одвија у правцу тростубног система, односно да стоји на три стуба. Први стуб је обавезно осигурање који је сада на снази, с тим да се унаприједи и да даје што боље ефекте. Други стуб ће такође задржати обавезно осигурање, али ће у себи имати и дугорочну штедњу за будуће пензионере. Трећи стуб се односи на добровољне пензионе фондове и они ће бити искључиво приватног карактера. Оснивачи добровољних пензионих фондова могу бити банке, осигуравајуће куће или како већ буде прописано законом. Дакле, грађани овдје штеде добровољно, тако што ће улагати новац из сопственог yепа или ће им послодавац уз обавезно плаћати и додатно добровољно осигурање. У овај добровољни фонд могу да улажу и они који нису нигдје осигурани. Закон о добровољним пензионим фондовима је усвојен у Народној скупштини РС у форми нацрта и уз одређене допуне и побољшања мислим да ће ускоро угледати свјетлост дана.

Инострана осигурања

* ГЛAС: Како гледате на инострана осигурања која су по "принципу пирамида" ушла на ове наше просторе?

МAСТИЛО: Управо ће овај законски пројекат елиминисати стране осигуравајуће куће које су дошле овдје да покупе новац и однесу га у своје земље. Убудуће ће грађани штедјети у нашим фондовима и на тај начин додатно стабилизовати финансијско тржиште Републике Српске. Важно је да штедимо у нашој држави и да ми управљамо тим средствима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.