Зоран Драгишић: Српској вратити надлежност над службама безбједности

Република Српска би са својим службама безбједности много боље заштитила своју територију и становништво од тероризма, али и саму БиХ, због чега је потребно Српској вратити ингеренције над тим службама које су пренесене на ниво БиХ.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" доцент на београдском Факултету за безбједност и експерт за међународни тероризам Зоран Драгишић истичући да између ентитета и конститутивних народа у БиХ не постоји неопходан ниво повјерења да би службе безбједности могле нормално да функционишу.

* ГЛAС: Да ли ће доћи до нових терористичких акција у БиХ послије напада вехабија на полицијску станицу у Бугојну?

ДРAГИШИЋ: Вехабијски покрет до сада је, пре свега, био усмерен према муслиманском становништву, али треба имати у виду да радикални исламисти неће пропустити прилику да се укључе у решавање, онако како они мисле да би то требало, питања уставног редефинисања БиХ. То може бити повод за нове нападе у БиХ. Кад је РС у питању, до отпочињања процеса уставног редефинисања БиХ они се неће одлучити да нападају српско становништво, јер у овом тренутку не представља главну мету.

* ГЛAС: Да ли би заштита РС и њеног становништва од терористичких напада била на вишем нивоу кад би Српској биле враћене одузете надлежности над безбједносним сектором?

ДРAГИШИЋ: То би помогло у сваком случају. Очигледно је да између ентитета, односно између различитих конститутивних народа у БиХ, не постоји неопходан ниво поверења да би службе безбедности могле нормално да функционишу. Република Српска би са својим службама безбедности на бољи начин заштитила РС, али и БиХ у целини, од деловања таквих група. Неповерење које постоји међу припадницима различитих народа у служби безбедности БиХ представља озбиљан и оптерећујући фактор за нормално функционисање те службе. РС са својим полицијским овлашћењима може доста да уради на заштити простора РС. И у неким деловима Српске постоје вехабије које су веома мобилне, не само кад је у питању БиХ, него читав регион. Такви су у Санџаку напали жандармерију, то је познати случај на планини Нинаји када је код Новог Пазара пронађена велика количина оружја. Они су често боравили и у БиХ, и на Косову, и у Македонији. Врло су мобилни и зато је важно да свака држава у региону буде свесна опасности која прети од тих група, и да предузима адекватне мере. Кад је у питању систем БиХ, полиција РС има довољно капацитета, али је направљена велика грешка у организацији система безбедности БиХ. Било би много боље да су ентитети задржали своје безбедносне службе, а да евентуално постоји обавештајно-безбедносна заједница на нивоу БиХ. На тај начин би се много ефикасније борили против тог зла, као и против многих других.

* ГЛAС: Који су циљеви терориста у БиХ?

ДРAГИШИЋ: Генерално гледано, њихови циљеви су, пре свега, политички, дакле жеља да се успостави владавина исламских закона у земљама са већинским муслиманским становништвом. Ово што се догодило у БиХ је ново за земљу иако је тај покрет у БиХ присутан већ доста дуго. Aли са аспекта глобалног деловања тог покрета то није никаква новост. Сценарио из Бугојна виђен је у многим државама до сада, дакле то да се нападају државне институције. Јер, према радикалном тумачењу ислама, муслимани не би требало да живе у таквим државама и они негирају уопште демократију као поредак.

* ГЛAС: Колико су чврсте везе вехабијског покрета у БиХ и у Санџаку?

ДРAГИШИЋ: Они имају међусобну везу, али вехабије не треба посматрати као један, монолитан покрет, јер они имају доста разлика између себе. Конкретно у БиХ те разлике се крећу од тога да неки од њих као врховни ауторитет признају реиса Мустафу Церића, а неки га не признају. Aли и поред тих разлика, веза између вехабија у БиХ и у подручју Санџака постоји, као и веза са вехабијама на Косову и Метохији, са онима у северној Црној Гори, у Македонији, дакле веза са свим подручјима где постоје веће муслиманске заједнице. Вехабије су одлично увезане и у читавој Европи. Не треба заборавити да је центар вехабизма у Европи Беч. Та организација функционише веома добро у међународним оквирима. Иако то није монолитна организација, она представља веома велику опасност. Зато је сарадња међу различитим обавештајно-безбедносним системима и полицијама, као и међу министарствима правде, неопходна, и то на исти начин као кад је у питању борба против организованог криминала.

Финансирање

* ГЛAС: Како спријечити финансирање терориста преко разних невладиних и хуманитарних организација које, рецимо у БиХ, функционишу и послије забране њиховог рада?

ДРAГИШИЋ: Такозване невладине и хуманитарне организације су један од значајних путева којим се финансирају терористичке активности. Да би се спречило финансирање тероризма неопходни су посебна припрема и обука обавештајно-безбедносних служби, јер је то најкомпликованији облик борбе против тероризма. Треба посебну пажњу обратити на такве организације, чак и на поједина привредна предузећа. Када би се пресекли канали финансирања, то би значило и крај терористичких организација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.