Zoran Dragišić: Srpskoj vratiti nadležnost nad službama bezbjednosti

Republika Srpska bi sa svojim službama bezbjednosti mnogo bolje zaštitila svoju teritoriju i stanovništvo od terorizma, ali i samu BiH, zbog čega je potrebno Srpskoj vratiti ingerencije nad tim službama koje su prenesene na nivo BiH.

Izjavio je to u intervjuu za "Glas Srpske" docent na beogradskom Fakultetu za bezbjednost i ekspert za međunarodni terorizam Zoran Dragišić ističući da između entiteta i konstitutivnih naroda u BiH ne postoji neophodan nivo povjerenja da bi službe bezbjednosti mogle normalno da funkcionišu.

* GLAS: Da li će doći do novih terorističkih akcija u BiH poslije napada vehabija na policijsku stanicu u Bugojnu?

DRAGIŠIĆ: Vehabijski pokret do sada je, pre svega, bio usmeren prema muslimanskom stanovništvu, ali treba imati u vidu da radikalni islamisti neće propustiti priliku da se uključe u rešavanje, onako kako oni misle da bi to trebalo, pitanja ustavnog redefinisanja BiH. To može biti povod za nove napade u BiH. Kad je RS u pitanju, do otpočinjanja procesa ustavnog redefinisanja BiH oni se neće odlučiti da napadaju srpsko stanovništvo, jer u ovom trenutku ne predstavlja glavnu metu.

* GLAS: Da li bi zaštita RS i njenog stanovništva od terorističkih napada bila na višem nivou kad bi Srpskoj bile vraćene oduzete nadležnosti nad bezbjednosnim sektorom?

DRAGIŠIĆ: To bi pomoglo u svakom slučaju. Očigledno je da između entiteta, odnosno između različitih konstitutivnih naroda u BiH, ne postoji neophodan nivo poverenja da bi službe bezbednosti mogle normalno da funkcionišu. Republika Srpska bi sa svojim službama bezbednosti na bolji način zaštitila RS, ali i BiH u celini, od delovanja takvih grupa. Nepoverenje koje postoji među pripadnicima različitih naroda u službi bezbednosti BiH predstavlja ozbiljan i opterećujući faktor za normalno funkcionisanje te službe. RS sa svojim policijskim ovlašćenjima može dosta da uradi na zaštiti prostora RS. I u nekim delovima Srpske postoje vehabije koje su veoma mobilne, ne samo kad je u pitanju BiH, nego čitav region. Takvi su u Sandžaku napali žandarmeriju, to je poznati slučaj na planini Ninaji kada je kod Novog Pazara pronađena velika količina oružja. Oni su često boravili i u BiH, i na Kosovu, i u Makedoniji. Vrlo su mobilni i zato je važno da svaka država u regionu bude svesna opasnosti koja preti od tih grupa, i da preduzima adekvatne mere. Kad je u pitanju sistem BiH, policija RS ima dovoljno kapaciteta, ali je napravljena velika greška u organizaciji sistema bezbednosti BiH. Bilo bi mnogo bolje da su entiteti zadržali svoje bezbednosne službe, a da eventualno postoji obaveštajno-bezbednosna zajednica na nivou BiH. Na taj način bi se mnogo efikasnije borili protiv tog zla, kao i protiv mnogih drugih.

* GLAS: Koji su ciljevi terorista u BiH?

DRAGIŠIĆ: Generalno gledano, njihovi ciljevi su, pre svega, politički, dakle želja da se uspostavi vladavina islamskih zakona u zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Ovo što se dogodilo u BiH je novo za zemlju iako je taj pokret u BiH prisutan već dosta dugo. Ali sa aspekta globalnog delovanja tog pokreta to nije nikakva novost. Scenario iz Bugojna viđen je u mnogim državama do sada, dakle to da se napadaju državne institucije. Jer, prema radikalnom tumačenju islama, muslimani ne bi trebalo da žive u takvim državama i oni negiraju uopšte demokratiju kao poredak.

* GLAS: Koliko su čvrste veze vehabijskog pokreta u BiH i u Sandžaku?

DRAGIŠIĆ: Oni imaju međusobnu vezu, ali vehabije ne treba posmatrati kao jedan, monolitan pokret, jer oni imaju dosta razlika između sebe. Konkretno u BiH te razlike se kreću od toga da neki od njih kao vrhovni autoritet priznaju reisa Mustafu Cerića, a neki ga ne priznaju. Ali i pored tih razlika, veza između vehabija u BiH i u području Sandžaka postoji, kao i veza sa vehabijama na Kosovu i Metohiji, sa onima u severnoj Crnoj Gori, u Makedoniji, dakle veza sa svim područjima gde postoje veće muslimanske zajednice. Vehabije su odlično uvezane i u čitavoj Evropi. Ne treba zaboraviti da je centar vehabizma u Evropi Beč. Ta organizacija funkcioniše veoma dobro u međunarodnim okvirima. Iako to nije monolitna organizacija, ona predstavlja veoma veliku opasnost. Zato je saradnja među različitim obaveštajno-bezbednosnim sistemima i policijama, kao i među ministarstvima pravde, neophodna, i to na isti način kao kad je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala.

Finansiranje

* GLAS: Kako spriječiti finansiranje terorista preko raznih nevladinih i humanitarnih organizacija koje, recimo u BiH, funkcionišu i poslije zabrane njihovog rada?

DRAGIŠIĆ: Takozvane nevladine i humanitarne organizacije su jedan od značajnih puteva kojim se finansiraju terorističke aktivnosti. Da bi se sprečilo finansiranje terorizma neophodni su posebna priprema i obuka obaveštajno-bezbednosnih službi, jer je to najkomplikovaniji oblik borbe protiv terorizma. Treba posebnu pažnju obratiti na takve organizacije, čak i na pojedina privredna preduzeća. Kada bi se presekli kanali finansiranja, to bi značilo i kraj terorističkih organizacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.