Златан Клокић: Власт у Сарајеву жртвоваће аграр да би се додворила ЕУ

Владајућа гарнитура у Сарајеву сматра да своју кооперативност према Бриселу и имиџ реформских и проевропских политичара треба да одржавају на рачун грађана, пољопривредних произвођача и мрских им ентитетских институција.

Ради се о људима који су због самонаметнуте политичке агенде спремни жртвовати све, очекујући од других да отклањају посљедице њиховог погрешног дјеловања. Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар за економске односе и регионалну сарадњу РС Златан Клокић.

* ГЛАС: Због чега сте незадовољни ставовима са почетка разговора делегација БиХ и Европске комисије у вези са прилагођавањем Споразума о стабилизацији и придруживању?

КЛОКИЋ: Институције РС су у потпуности незадовољне, не само ставовима изнесеним на почетку разговора, већ и начином на који се институције БиХ понашају у процесу њихове припреме и реализације. Ентитетске институције су у овом процесу потпуно маргинализоване од стране институција БиХ. Савјет министара и Предсједништво БиХ бесправно и бахато својатају позицију арбитра који ће донијети коначну одлуку уз лицемјерно и политикантско истицање наводне обавезе ентитетских буџета да обезбиједе амортизацију катастрофалних посљедица по пољопривредни сектор проузрокованих њиховим дилетантским одлукама. Очигледно је да владајућа гарнитура у Сарајеву сматра да своју кооперативност према Бриселу и имиџ реформских и проевропских политичара треба да одржава на рачун грађана, односно у конкретном случају пољопривредних произвођача и мрских им ентитетских институција. Ради се о људима који су због самонаметнуте политичке агенде спремни жртвовати све, очекујући од других да отклањају посљедице њиховог погрешног дјеловања. То, једноставно, не иде на тај начин. Нажалост ово није прво дјеловање институција БиХ које је штетно по Српску у економском, правном и политичком смислу. Тешко је не запитати се чије интересе и кога представљају политички субјекти из РС у власти у Сарајеву. Интересе РС и њених грађана сигурно не.

Огромно нејединство постоји и међу члановима преговарачке делегације БиХ. Велики број њих, изузев њеног шефа који је представник Министарства спољне трговине и економских односа и људи из кабинета предсједавајућег Савјета министара БиХ, сматрају да је правац који су заузели Предсједништво и Савјет министара БиХ, а то је прихватање захтјева из Брисела, погрешан, али се плаше да то кажу.

* ГЛАС: Колико је штетан пристанак Предсједништва и Савјета министара БиХ на принцип традиционалне трговине са Хрватском и у чему се огледају негативне посљедице такве одлуке?

КЛОКИЋ: Штета је огромна, односно да будем прецизнији, несагледива и вјероватно ће се мјерити стотинама милиона КМ. Она се манифестује у неколико видова. Није занемарљива штета у виду губитка царинских прихода на увоз робе која је до сада била оптерећена како би домаћи производи били у одређеној мјери заштићени. Прихватањем традиционалне трговине, коју не познају ни ССП, ни Свјетска трговинска организација, нити постоји правни основ за њено прихватање, биће омогућен увоз одређених производа из ЕУ који уопште нису били предмет регулисања ССП-а. Очигледно је да неко покушава да амортизује неконкурентност хрватске привреде у европским оквирима преко леђа земаља региона тако што би се Хрватској омогућило да задржи одређене повластице из CEFTA режима и након њеног изласка из њега, односно уласка у ЕУ. Међутим, не ради се само о уступцима који су резервисани за Хрватску, већ ће те квоте моћи користити привредни субјекти из свих чланица ЕУ. Тиме долазимо до суштинског проблема, који се односи на конкурентност пољопривредног сектора у БиХ у односу на пољопривредни сектор ЕУ. Оправдана је бојазан да пољопривредни сектор у БиХ, који се и у постојећим условима тешко носи са конкуренцијом, неће моћи издржати ту трку. То значи губитак великог броја радних мјеста, пропадање читаве индустрије и породичних пољопривредних газдинстава. Не смије се занемарити ни чињеница да ће у свему томе много горе проћи Српска, јер је гро пољопривредне производње у БиХ концентрисан у РС.

* ГЛАС: Могу ли катастрофалне посљедице бити избјегнуте уколико чланицама ЕУ трговинске повластице буду даване у фазама, што је истакнуто као једна од опција?

КЛОКИЋ: Идеја о фазној либерализацији у овом контексту и под оваквим околностима не подразумијева ништа друго до умирање на рате. Не ради се о повластицама које су договорене или на које се БиХ на било који начин раније обавезала. Ријеч је о самовољно прокламованом праву и осионом наступу бриселских моћника, који захтијевају од БиХ, чија је економска снага неупоредиво мања и од најнеразвијенијих чланица ЕУ, да чини уступке на које се претходно није обавезала. Кажу то вам је услов за подношење кредибилне апликације за чланство у ЕУ. У условима потпуно нарушене динамике примјене трговинског дијела ССП-а, потпуне изблиједјелости онога што се назива асиметричним трговинским односима, али и одсуства неопходне инфраструктуре посредством које би се БиХ могла кандидовати за фондове ЕУ у овој области, колико год они за земље региона у ширем контексту били мали, прихватање захтјева Брисела у било којем облику произвешће веома штетне посљедице по пољопривредни сектор у БиХ, а посебно РС.

* ГЛАС: Како коментаришете став представника институција БиХ да ентитети субвенцијама пољопривреди треба да надомјесте штету која би могла да буде проузрокована отварањем тржишта БиХ?

КЛОКИЋ: Некоректна је порука министра спољне трговине и економских односа БиХ да ентитети треба субвенцијама и подстицајима да обезбиједе подршку пољопривредним произвођачима у условима њиховог прихватања захтјева из Брисела. Он би морао да зна да у цијелом региону не постоје довољне субвенције за пољопривредни сектор које би га заштитиле од потенцијалне потпуне либерализације тржишта. Влада РС је закључцима јасно истакла да је овакво дјеловање институција БиХ неприхватљиво, а идентичан став се могао чути и од пољопривредних произвођача. Сви који су и најмање упућени у ово питање имају више него оправдан страх од онога што би могло услиједити. Влада РС посљедњих година највећи дио подстицаја и подршке усмјерава управо у пољопривредни сектор и то ће наставити да чини, међутим, тешко да постоје средства којима би се могла неутралисати грешка у виду прихватања захтјева Брисела.

Спас у реципроцитету

* ГЛАС: У ком правцу би требало да иду разговори са Европском комисијом?

КЛОКИЋ: Ставови из БиХ морају бити одговорни према властитим произвођачима и грађанима, а не снисходљиви према бриселској администрацији. То значи, у најмању руку, чврсто држање принципа реципроцитета. Тај принцип у односима између БиХ и ЕУ, међутим, не значи однос 1:1, него би морао бити бар 2:1 у корист БиХ. У супротном, уколико је неко из себичних политичких разлога спреман да жртвује властите произвођаче и грађане, ситуација неће бити добра. Можда неко на овакав начин покушава оправдати веома опасну тезу да постоји потреба за успостављањем министарства на нивоу БиХ које би преузело наводну бригу о пољопривредним произвођачима под причом да ентитетска министарства то нису у стању. Уосталом, зар се све владајуће странке у Сарајеву, укључујући и оне из РС, нису објединиле око експозеа предсједавајућег Савјета министара у којем је таква интенција веома јасно исказана?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.