Жељка Цвијановић: OHR препрека европском путу

Европски пут Републике Српске и БиХ не трпи постојање некога ко је изнад демократски изабраних институција, па је у том смислу OHR сметња европском процесу.

Рекла је ово у интервјуу “Гласу Српске” министар за економске односе и регионалну сарадњу Жељка Цвијановић.

- Овдје има мјеста само за представника који ће помоћи у долажењу до рјешења, али без могућности интервенције, мијешања и санкционисања на начин који је атипичан европским принципима. Свијест о томе да је високи представник сметња постоји не само у РС, него и у ЕУ - изјавила је Цвијановићева.

* ГЛAС: Како РС напредује у испуњавању услова на путу европских интеграција?

ЦВИЈAНОВИЋ: Заговарамо да сваки ниво власти у БиХ завршава свој дио обавеза, а РС се према тим обавезама понаша крајње одговорно. Спроводимо усклађивање законодавства, оспособљавамо капацитете, обучавамо и припремамо се за могућност да користимо фондове ЕУ. У општинама ћемо обучити запослене, да би били оспособљени за читав процес приступања ЕУ. РС мора да има јасно видљиву позицију у процесу европских интеграција.

* ГЛAС: Колико присуство OHR-а успорава БиХ на путу ка ЕУ?

ЦВИЈAНОВИЋ: Европски пут не трпи постојање некога ко је изнад демократски изабраних институција, па је у том смислу OHR сметња европском процесу. Овдје има мјеста само за представника који ће помоћи у долажењу до рјешења, али без могућности интервенције, мијешања и санкционисања на начин који је атипичан европским принципима. Свијест о томе да је високи представник сметња постоји не само у РС, него и у ЕУ. Он ће морати ускоро да оконча свој мандат да би процес интеграција био истински процес у свим својим аспектима.

* ГЛAС: Када се може очекивати да БиХ добије кандидатски статус?

ЦВИЈAНОВИЋ: Не може се рећи прецизно, али смо добили јасне ставове од европских представника шта треба да урадимо. Веома је важно да се то деси што прије, јер ће наша веза са Европом постати јача, а то је добар сигнал за стране инвеститоре и приступање европским фондовима. Пошто смо ми дио Европе, свим грађанима Српске пожељела бих срећан 9. мај - Дан побједе над фашизмом и Дан Европе.

* ГЛAС: Шта конкретно чланство у ЕУ доноси Српској?

ЦВИЈAНОВИЋ: Користи од процеса интеграција су вишеструке. Ту је најприје слобода кретања становништва, што је омогућио безвизни режим и учешће на јединственом тржишту ЕУ, за шта је претходно потребно извршити реструктуирање привреде и оспособити предузећа за испуњавање економских услова и обавеза које проистичу из чланства.

* ГЛAС: Који закони ће се морати највише промијенити, а колико их је до сада усклађено да прописима ЕУ?

ЦВИЈAНОВИЋ: Нема изузетака што се тиче закона. Фокус је на оним питањима која су регулисана прописима Уније, јер постоје и прописи који су регулисани на нивоу држава чланица националним законодавством. Не ради се само о преузимању закона, мора постојати способност да се они и спроведу. Што се тиче усклађивања у РС је ту процедуру прошло 347 закона, а свега 18 прописа добило је оцјену да нису усклађени.

* ГЛAС: Колико је проблематично то што се закони морају прилагођавати на сва три нивоа власти у БиХ?

ЦВИЈAНОВИЋ: Постоје многе децентрализоване државе чланице ЕУ и зна се како функционишу. Исти принцип треба да се користи и у БиХ. Српска обавља своје обавезе брже, али вјерујем да ће сваки ниво власти морати да ухвати корак са оним који је отишао напријед. Не желимо да чекамо, јер смо кренули на вријеме. ЕУ оцјењује успјех државе, али и то шта су урадиле РС и ФБиХ појединачно.

* ГЛAС: Регионална сарадња, државна помоћ, попис становништва и извршавање пресуде Суда у Стразбуру у случају “Сејдић и Финци” нека су од најбитнијих питања која се морају ријешити?

ЦВИЈAНОВИЋ: Влада Милорада Додика много је урадила на побољшању регионалне сарадње и те активности су настављене. Поправљени су односи РС са Хрватском, а сарадња са Србијом доживјела је пуни замах. РС је и у чланству Скупштине европских регија и путем те асоцијације остварујемо контакте, радимо заједничке стратегије и образујемо наш кадар. Извршење одлуке Суда из Стразбура у “предмету Сејдић-Финци” је обавеза БиХ. РС је предлагала рјешење тог питања, али до политичког договора, нажалост, још нисмо дошли. Питање државне помоћи је такође обавеза која подразумијева изналажење рјешења да не би долазило до поремећаја на тржишту. РС је и за то понудила рјешење и чекамо да се изјасне ФБиХ и Европска комисија. Попис становништва је обавеза која није директно задата, али индиректно постоји, јер смо дужни да извјештавамо ЕУ о одређеним параметрима који требају бити засновани на социо-економским и демографским показатељима.

Приоритети обављени

* ГЛAС: Ових дана навршава се 100 дана рада Владе РС. Шта је Ваше Министарство урадило у том периоду и какви су Вам планови?

ЦВИЈAНОВИЋ: Све оно што смо дефинисали као приоритете до сада смо и извршили. Усвојили смо Закон о страним улагањима, који омогућава да инвеститори у области намјенске индустрије могу стећи изнад 49 одсто капитала, а формиран је и Савјет за стране инвеститоре. У области европских интеграција утврђен је акциони план за усклађивање законодавства за 2011. годину. Радимо и концепт груписања општина у РС, да бисмо могли да обезбиједимо заједничко кандидовање пројеката према фондовима ЕУ. Отварање представништва РС у Aустрији је при крају, а планирамо да до краја ове или почетком идуће године отворимо и представништво у Вашингтону. У септембру ћемо организовати пословну конференцију, на којој би требало да окупимо инвеститоре из неколико европских земаља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.