Шта су по тумачењу ЦИК-а БиХ елементи преурањене предизборне кампање

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ поново се нашла под лупом јавности након посљедњег сета одлука који се тиче кршења правила у домену такозване преурањене предизборне кампање, због чега су појединци и партије кажњени и са неколико хиљада КМ, а евиденције из ранијих циклуса показују да су им највише главе дошле манифестације и објаве на друштвеним мрежама.

Изречене казне политичким субјектима усљед оптужби да су пожурили са предизборном кампањом, посебно због различитих ставова о овом питању и међу члановима ЦИК-а, отвориле су простор за бројна тумачења и потрагу за одговором гдје је линија између свакодневних политичких изјава и оних у којима су сажете и изборне поруке, махом у изборној години.

Појачано кажњавање по том односу је посљедица измјена Изборног закона БиХ које је шест мјесеци пред локалне изборе 2024. наметнуо Кристијан Шмит из фотеље високог представника.

Закон је дефинисао да ће казном од 3.000 до 30.000 КМ  бити санкционисан политички субјект за прекршај ако он или кандидат у периоду преурањене изборне кампање "изврши радњу која се сматра вођењем изборне кампање".

Преурањена кампања

"Преурањена кампања", према одредбама закона, чине радње из кампање које предузимају политички субјекти од расписивања избора до званичног почетка изборне кампање.

Гдје су политичке партије и појединци прелазили ту границу предочено је и у документу под називом "Преглед праксе ЦИК-а и Суда БиХ за преурањену кампању".

Законом је прописано да је, прије званичне кампање која почиње 30 дана пред дан избора, забрањено вођење изборне кампање путем електронских, онлајн и штампаних медија, друштвених мрежа те било који други облик јавног оглашавања који има обиљежја изборне кампање.

У документу ЦИК-а, који је ажуриран у мају, дат је преглед карактеристичних предмета из поступака вођених поводом пријава/приговора за преурањену изборну кампању у периоду спровођења локалних избора 2024, укључујући чињенични оквир сваког случаја, оцјену Комисије и рјешења Суда БиХ по тим одлукама ЦИК-а.

У евиденцији ЦИК-а је заведен и СНСД. Једна пријава пред локалне изборе се односила на скуп "Крајишко вече" у бањалучком насељу Сарачица гдје су подијељене мајице са насловима "За наше докторе", алудирајући на Владу Ђајића и Николу Шобота, који су били кандидати те 2024, а надлежни су и у најави водитеља програма препознали позив на гласање што је, на крају, и окарактерисано као преурањена кампања.

Жалба СНСД-а

СНСД се, с друге стране, жалио на понашање ПДП-а и Драшка Станивуковића, да је путем друштвених мрежа и електронских медија води кампању прије времена, наводећи да је, уз помињање већ испуњених обећања убијеђен у побједу.  ПДП је, с друге стране, имао је приговор на објаве лидера СПС-а Горана Селака на "Инстаграм" профилу прије званичног почетка кампање гдје у видео-објави између осталог истакао да ће "срушити Драшка сад".

ПДП се жалио и због банера НФ-а Јелене Тривић на једном скупу гдје је ЦИК на крају оцијенио да је у питању био политички скуп.

СНСД се жалио и на једну објаву на "Фејсбук" страници "ПДП Бањалука" у којој је објављен садржај са фотографијама на којима се види Станивуковић са одређеним људима, уз тексту "Двориште код домаћина Славенка Вуковића у Рекавицама. Чули смо како размишљају  мјештани овог дијела Бање Луке и уз снажну подршку настављамо даље!" У позадини је стајао плакат гдје је, како пише у акту ЦИК-а, видно означена политичка странка ПДП.

Притужбе

Притужби је било и на рачун ХДЗ-а БиХ и то због промоције кандидата путем изјава за поједине медије. Споран им је био дио у коме је потпредсједница те странке Даријана Филиповић оцијенила да су листе одраз препознатљивих имена и нових лица што све "ствара синергију политичке зрелости и нове енергије тако да ћемо имати што понудити бирачима за локалне изборе".

Један од случајева се односио на кршење одредбе члана 7.1 Изборног закона БиХ од стране Лабуристичке странке БиХ. Утврђено је да су путем  "Фејсбука" водили преурањену кампању тако што су објавили фотографије уређења дијела општине Велика Кладуша и текст "Друга фаза уређења шетница у току. Идемо даље", вршећи на тај начин промоцију ове политичке странке прије званичног почетка изборне кампање, с циљем утицаја на бираче.

ХДЗ 1990 је кажњен због објаве текста у којем је представљен кандидат за

градоначелника Широког Бријега Жарко Ласић, уз његове поруке, а Наша странка је санкционисана, јер је на "Фејсбуку" дијелила објаве промовишући рад јавних институција у чијем раду учествују њени чланови, приписујући себи успјехе тих институција као свој рад и промовишући своје чланове који су запослени у тим институцијама, најчешће носиоце изборних мандата и

извршних функција, уз пригодне визуелне графике.

- Изречене санкције кретале су се у законском распону и то од 3.000 до 30.000 КМ за политичке странке, односно од 3.000 до 15.000 КМ за кандидате – наведено је у документу ЦИК-а.

Евиденције

ЦИК је према доступним подацима из њихових извјештаја током посљедња два изборна циклуса усвојио више од 200 одлука и казнио партије са око 1,5 милиона марака због кршења закона.

Од тога се за преурањену кампању пред посљедње локалне изборе односи 800.500, док је пријевремена кампања пред пријевремене изборе за првог човјека Српске странке коштала више од 26.000 КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.