Хистерија у ФБиХ након смрти Ратка Младића распламсала подјеле које на овом подручју постоје деценијама

Смрт генерала Ратка Младића, некадашњег првог човјека Војске Републике Српске (ВРС), није ставила тачку на подјеле које његово име већ деценијама изазива. Напротив - његов одлазак поново је разбуктао једну од најдубљих.

Генералови саборци и поштоваоци су веома брзо након вијести из Хага преплавили, махом, друштвене мреже Младићевим фотографијама, уз посљедњи поздрав хероју и команданту. На другој страни, која у њему види само крвника из хашке приче, то је отворило старе ровове и покренуло талас увреда, притисака и пријетњи према онима који су се дрзнули да се од њега, ипак, опросте као од човјека који је бранио свој народ. 

Младић је, након што се Механизам за кривичне судове оглушио на захтјеве породице и тима одбране да из хуманих разлога, који су познати и цијењени у цијелом свијету, буде пуштен на лијечење у Србију, преминуо 27. августа, у 84. години послије дуже и тешке болести. 

У притворској болници се налазио од 2024. године, гдје је посљедњих годину и по био везан за кревет, а генералова смрт је дио јавности подигла на ноге и због начина на који се Хаг понио према њему пред смрт, након посљедњег можданог удара, не пуштајући га да живот оконча у Србији. 

Младић је, међутим, и након смрти, како тврде аналитичари и историчари, остао као трн у оку код оних који настоје, не само да одрже живим своје ратне и постратне наративе, него и да их наметну као једине, сатјерујући у ћошак и пријетећи затвором онима који не мисле тако.  

"Инцкова крила"

У демократској и сувереној држави, каквом се и БиХ представља у свијету, на снази је такозвани "Инцков закон". 

Ријеч је о фамозном члану 145а Кривичног закона БиХ који је заоставштина Валентина Инцка с конца мандата на позицији високог представника у БиХ којим је наметнуо да је негирање геноцида и величање осуђених за ратне злочине кривично дјело, које прати казна затвора и до пет година. 

На крилима наметнутих одредби, односно наметнутог вербалног деликта у доба демократије, бошњачка политичка елита и удружења су поднијели око 55.000 кривичних пријава против свих који на друштвеним мрежама објаве фотографије Младића, називајући то увредљивим, насилним. 

Тако су стављене мете на многа чела. Услиједили су и откази чак и љекарима сарадницима у установама у ФБиХ, тамошњим спортским колективима те прогони и у Хрватској због објава посвећених Ратку Младићу на друштвеним мрежама, а посвете су уздрмале и политичке сцене у Србији и Црној Гори. 
За предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линту је недопустиво да се кривичне пријаве користе као средство притиска и застрашивања српског народа.

- Имамо до сада на десетине хиљада кривичних пријава, а тај број вјероватно ће још расти. Тактички ће стављати људе на спискове за одстрел само зато што имају другачије мишљење о улози Младића у Одбрамбено-отаџбинском рату - казао је за "Глас” Линта.

Недемократски је, истиче, да се изјаве саучешћа, фотографије и коментари аутоматски проглашавају кривичним дјелом.

- Очигледно је на сцени опаки план колективне сатанизације српског народа и покушај да се спријечи да има право на једно од основних људских права, а то је право на слободу изражавања. Није тачно да објава фотографије генерала Младића, изјава саучешћа и други коментар има за циљ да изазива националну, вјерску, расну мржњу или нетрпељивост према припадницима било ког другог народа, односно у овом случају бошњачког – навео је Линта.

Тренутна атмосфера линча и колективне кривице, наводи он, апсолутно је штетна за мир и стабилност у БиХ.

- Таквој кампањи треба се супротставити аргументима и чињеницама. Мора се послати јасна порука да такав начин не може да застраши српски народ и не може на такав начин да се промијени мишљење српског народа о часној улози генерала Младића у протеклом рату. Да не идемо сада даље и да не говоримо о хашкој пресуди, да кажемо да апсолутно не постоји никакав непосредни доказ да је генерал крив за то што се десило у Сребреници - навео је Линта и додао да је било злочина на обје стране, односно да су муслиманске снаге починиле злочине према Србима посебно од 1992. до 1993. године.

Не спори да је почињен злочин и над муслиманским заробљеницима 1995, али тврди да се апсолутно не може говорити о било каквом геноциду.

-  Треба у једном тренутку отворити и демократску расправу о доказима на основу којих је осуђен генерал у Хашком трибуналу – поручио је Линта.

"Свијетла поглавља"

Историчар Александар Раковић рекао је да ће Ратко Младић у историји бити уписан као човјек који је учествовао у одбрани Срба и српске државности западно од Дрине и који је страдао за српску идеју, те као особа која се до краја живота борила за српски идентитет и све оно што је остварио када је учествовао и руководио одбраном Републике Српске.

- Генерала Младића чекају светла поглавља у нашим уџбеницима, а како ће га други приказивати не треба да нас да се тиче. Млади треба да добијају информације о Младићу у складу са оним што је он учинио за српски народ, дакле да то буде порука и њима како се воли наша српска отаџбина - рекао је Раковић.

Он је за РТРС истакао да се подношењем кривичних пријава Тужилаштву БиХ због изјава и објава након смрти жели онемогућити слобода говора, стигматизовати и демонизовати Србе који су стали на његову страну.

- Они покушавају да деморалишу Србе, да их обесхрабре на сваки могући начин да слободно говоре, мисле и пишу. Хоће Србима да ускрате основна људска права и на то ни по коју цијену не треба пристати - поручио је Раковић.

Он је нагласио да би генерал Младић требало да буде сахрањен уз највише државне и војне почасти које заслужује командант Војске Републике Српске, генерал Републике Српске, под српском заставом.

Апсурдна ситуација

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Виктор Нуждић казао је да представници правосудних институција на нивоу БиХ годинама говоре да је приоритет процесуирање свих починилаца ратних злочина.

-  Безброј пута смо указивали да вријеме истиче, да ће биолошки нестати и свједоци жртава и извршиоци. Упркос томе, увијек је постојало оправдање због чега процеси теку споро или касне. Слушали смо не знам шта све не, да бисмо након немуштих образложења данас дошли у апсурдну ситуацију да секундарне ствари у вези с ратним злочинима избијају у први план, док сама суштина процесуирања одговорних за злочине остаје без адекватног одговора - казао је за "Глас" Нуждић.

Правосудне институције на нивоу БиХ, наводи он, понашају се као да су сви предмети ратних злочина завршени и да имамо цјелокупну слику онога што се дешавало током рата, те да нам је преостало само да расправљамо о томе како се односити према већ донесеним пресудама.

- Међутим, реалност је потпуно другачија. Процеси у бројним предметима ратних злочина над Србима трају унедоглед. Предмет као што је "Ђуро Матузовић и други" након десет година није добио првостепени епилог, суђење Атифу Дудаковићу ушло је у десету годину, а предмети који се односе на злочине на Чемерну, у Добровољачкој и многим другим мјестима годинама трају без јасног епилога – подсјетио је Нуждић.

Још поражавајуће је, наводи, да истрага о злочинима стоји у мјесту.

- Прије двије године имали смо посјету представника Агенције за истраге и заштиту (СИПА) и предали смо им сву расположиву документацију, при чему морам нагласити да су ту документацију небројено пута раније добијали од МУП-а Српске. Питао сам инспекторе СИПА да ли је нормално да годинама пишемо књиге, прикупљамо свједочанства, документујемо злочине, а да се они тек сада баве прикупљањем оперативних података. Наравно, нисам на то питање добио одговор – присјећа се Нуждић.

Подсјетио је и на казне од свега неколико година за оне који су учествовали у злостављању српских цивила у логорима, премлаћивању и изгладњивању.

Наглашава да је посебно важно говорити о односу према злочинима који су праћени националном мржњом и вријеђањем.

-  Примјер је једно осуђено лице, Един Сакоч, а и у пресуди је то констатовано, које је изговорило ријечи: "Горите, четникуше!" Међутим, ту није била само ријеч о вербалном деликту, него је Сакоч, према утврђеним чињеницама, прије изговарања тих ријечи учествовао у убиству двије српске старице, а потом запалио њихова тијела. Све се то догодило на подручју Чапљине, а Сакоч је за ово кривично дјело добио пет година затвора - подсјећа Нуждић и додаје да истовремено Елфета Весели, жена монструм, има погодности у затвору, Сакиб Махмуљин је ко зна гдје, а поједини истакнути бошњачки представници данас убијену српску дјецу у Јошаници представљају као легитимне војне циљеве.

Због тога, он сматра да се сви морамо озбиљно запитати шта значи једнакост пред законом, правда и правичност и шта су приоритети правосудних институција, а шта политика.

- Јер ако за једне злочине имамо године чекања, минималне казне и потпуно одсуство епилога, а за друге брзе, експресне поступке и изузетно високе казне, имамо потпуно право да се питамо: "Да ли пред законом заиста сви имају исти третман?" Правда не треба и не смије да зависи од националности жртве нити од политичког контекста у којем се одређени предмети воде. Ако желимо друштво у којем ће се поштовати владавина права, онда морамо имати једнак третман и за жртве, починиоце и све злочине – закључио је.

"Повратак и бесмртност"

Тијело генерала Ратка Младића је у четвртак, авионом Србије, допремљено из Хага у Београд. Уз посмртне остатке били су син генерала Младића, Дарко Младић, унука Анастасија, министар правде Србије Ненад Вујић и два ратна саборца генерала Младића.

Ковчег прекривен заставама Републике Српске и Републике Србије превезен је са аеродрома "Никола Тесла" на Војно-медицинску академију (ВМА) гдје ће, на захтјев породице, бити извршена обдукција.
Полицијске снаге биле су распоређене на свим раскрсницама од аутопута ка ВМА, а многобројни грађани су изашли на улице и надвожњаке да би одали посљедњу почаст. 
У разговору за тамошње медије неки од њих су поручили да се након година тамновања генерал Ратко Младић вратио у отаџбину и да је бесмртни херој.

Младић ће бити сахрањен у понедјељак, 7. септембра. Испуњена ће му бити и, како је на дан допремања тијела рекла његова супруга Босиљка, посљедња жеља. А то је да почива крај њиховог дјетета, кћерке Ане са чијом се смрћу из 1994. године генерал никада није помирио. 

Живот и Хаг 

Ратко Младић је рођен 12. марта 1942. у селу Божановићи код Калиновика, које је у то вријеме било у Независној држави Хрватској. Ратков отац Неђо био је командант партизанског одреда и погинуо је у борби са усташама 1945. Након основне школе отишао је у Београд гдје завршава Војноиндустријску школу. У ЈНА ступа путем конкурса на Војну академију октобра 1961, а у активну војну службу ступио је 1965, када је потписао војну заклетву.

Скупштина српског народа у БиХ 12. маја донијела одлуку о оснивању Војске Српске Републике БиХ те је постављен на дужност начелника Главног штаба и остао на тој дужности до децембра 1996.
Хашки трибунал је у јулу 1995. издао налог за хапшење, а ухапшен је у селу Лазарево, надомак Зрењанина у јутарњим часовима 26. маја 2011. Ту вијест је потврдио тадашњи предсједник Србије Борис Тадић. У Трибунал је изручен 31. маја, а пред судом се први пут појавио 4. јула 2011. На првом засједању је оптужио Трибунал за пристрасност, назвавши га "судилиштем", јер посебно жели окривити Српску и Србију за почетак рата. 

Првостепеном пресудом из 2017. осуђен је на доживотни затвор, по једној тачки оптужнице за геноцид, пет тачака за злочин против човјечности и четири за кршење закона и обичаја ратовања, а по једној тачки оптужнице за геноцид ослобођен. Казна доживотног затвора потврђена је 8. јуна 2021. уз издвојено мишљење предсједавајуће вијећа судије Приске Матимба Нијамбе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.