Државна помоћ у БиХ достигла 671 милион КМ: За регионални развој ниједна марка

САРАЈЕВО – Више од 671 милион марака државне помоћи подијељено је прошле године у БиХ, али је за истраживање, развој и иновације издвојено свега 134.200 КМ, док за промовисање регионалног развоја није евидентирана ниједна марка.

Показује то најновији Годишњи извјештај о државној помоћи у БиХ за 2025. годину, према којем је укупан износ додијељене државне помоћи достигао 671.168.639 КМ, што је 5,32 одсто више него 2024. године.

Државна помоћ по становнику повећана је са 180 на 190 марака, док је њен удио у бруто домаћем производу истовремено смањен са 1,19 на 1,15 одсто.

Посматрано по нивоима власти, највећи износ додијељен је у ФБиХ – 341,53 милиона КМ, односно 50,89 одсто укупне помоћи. Република Српска је додијелила 276,01 милион КМ или 41,12 одсто, Брчко дистрикт 49,22 милиона КМ, односно 7,33 одсто, док су институције БиХ додијелиле 4,41 милион КМ или 0,66 одсто.

Највећи дио новца, 433,27 милиона или 64,55 одсто укупне помоћи, отишао је у пољопривреду и рибарство. За индустрију и услуге издвојено је 237,9 милиона марака, односно 35,45 одсто.

Ту се види и највећа разлика у начину на који се јавни новац усмјерава. Док су стотине милиона марака отишле на подршку пољопривреди и рибарству, за истраживање, развој и иновације издвојено је свега 134.200 марака.
То је тек око 0,02 одсто укупно додијељене државне помоћи. Другим ријечима, на сваких 1.000 марака државне помоћи за иновације је отишло свега око 20 фенинга.

За мале и средње привредне субјекте издвојено је 17,05 милиона, за запошљавање 8,51 милион, а за санацију и реструктурирање предузећа у тешкоћама 5,26 милиона марака. За културу је издвојено 7,6 милиона, а за заштиту животне средине 1,87 милиона марака.

Посебно упечатљив је податак да ни на једном нивоу власти у БиХ није евидентирана државна помоћ за промовисање регионалног развоја.

Када се изузму пољопривреда и рибарство, од 237,9 милиона намијењених индустрији и услугама, чак 191,29 милиона КМ или 80,41 одсто додијељено је кроз субвенције, подстицаје и неповратна средства.
Међутим, из извјештаја није могуће јасно видјети какве је резултате та помоћ произвела. Савјет за државну помоћ указује на недостатак информација о мониторингу код давалаца помоћи, као и анализа које би показале повезаност додијељеног новца са развојним политикама, продуктивношћу, конкурентношћу и унапређењем јавних услуга.

У извјештају се наводи и да је подршка иновацијама и конкурентности била спорадична, без доказа о усклађеном приступу усмјереном на развој.

Због тога Савјет препоручује да се циљеви државне помоћи јасније повежу са стратешким и развојним циљевима, уз систематичније праћење резултата и ефеката. Указано је и да се ограничени јавни ресурси више усмјеравају ка економски одрживим пројектима који могу подстаћи развој и запошљавање, уз постепено смањивање субвенција секторима и компанијама које остварују економске губитке.

Ово тијело истовремено указује и на недовољан број предмета достављених на претходну провјеру, што отежава правовремено откривање неправилности и предлагање корективних мјера.

Подаци из извјештаја показују да се државна помоћ у БиХ и даље углавном користи за подршку постојећим секторима и компанијама, док су улагања у иновације и развој готово занемарљива, а регионални развој остао је без иједне марке.

Заборављени

Према подацима из извјештаја, за запошљавање је издвојено 8,51 милион марака, за културу 7,6 милиона, а за заштиту животне средине 1,87 милиона. 

Истовремено, током прошле године није евидентирана државна помоћ секторима производње челика и вађења угља, као ни области медија и спортске и вишенамјенске рекреативне инфраструктуре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.