Хрватски сабор "заборавио" федералну јединицу у БиХ

ЗАГРЕБ - Расправа о Резолуцији о политичком оснаживању Хрвата у БиХ у Хрватском сабору показала је висок степен сагласности у Загребу да питање положаја најмалобројнијег конститутивног народа у БиХ остаје важан дио хрватске политике, али и неслагања због начина на који то питање треба рјешавати.

Док један дио политичке сцене сматра да Хрватска мора снажније инсистирати на промјени изборног система и механизмима који би гарантовали политичку равноправност Хрвата као једног од три конститутивна народа, други упозоравају да се питање БиХ мора рјешавати кроз институције саме државе, европски пут и дијалог са свим политичким актерима.

Резолуција, чији је предлагач био Домовински покрет, требало је да буде политичка порука да Загреб наставља да прати положај Хрвата у БиХ и да ће користити своју позицију у Европској унији и међународним организацијама да би подржао њихову равноправност. Ипак, расправа у Сабору показала је да ни унутар саме Хрватске не постоји потпуно јединствен став о томе шта та подршка треба да значи.

Нема пасивног посматрања

Предсједник Домовинског покрета Иван Пенава, представљајући приједлог резолуције у Сабору, поручио је да њеним усвајањем Хрватска шаље поруку да више неће, како је рекао, пасивно посматрати положај Хрвата у БиХ и њихово политичко прегласавање. Он је нагласио да захтјеви за промјену изборног система нису усмјерени против друга два конститутивна народа, већ да им је циљ, како је навео, очување равноправности сва три народа.

Пенава је оцијенио да проблем није само у сложености изборног система, већ да се, према његовом ставу, ради о изборном инжењерингу који омогућава да Хрватима представника у институцијама БиХ бирају и они који не припадају том народу. Као једно од могућих рјешења навео је посебну хрватску изборну јединицу, која би, према његовим ријечима, уклонила могућност прегласавања.

Истовремено је нагласио да Хрватска, према замисли предлагача, не би требало да се мијеша у унутрашње односе БиХ, већ да кроз свој међународни положај и чланство у Европској унији подржава равноправност Хрвата као конститутивног народа.

Текст резолуције ублажен

Најоштрије критике упутио је независни посланик Нино Распудић, који је оцијенио да је коначни текст резолуције ублажен у односу на првобитни приједлог и да су из њега изостављени најважнији политички захтјеви. Он је критиковао ХДЗ и Владу Андреја Пленковића због тога што су, како је навео, економску сарадњу, инфраструктурне пројекте и европске интеграције ставили испред захтјева за промјеном изборног система и заштитом од политичког прегласавања Хрвата у БиХ.

- Најављивали сте виски, онда сте презентовали камилицу, а онда сте камилици додали мало ХДЗ-овог лаксатива о европском путу БиХ. Дакле, пред нама је камилица с лаксативом - поручио је Распудић коментаришући измијењени текст резолуције.

Из ХДЗ-а су, с друге стране, поручили да се политика према БиХ више не заснива само на политичким декларацијама, већ и на конкретним пројектима, економској сарадњи и подршци европском путу БиХ.

Ипак, све странке су се сложиле да постојећи изборни систем омогућава ситуацију у којој члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа могу изабрати и бирачи који не припадају том народу. Због тога су затражене измјене Изборног закона. У том контексту највећу пажњу привукла је промјена у односу на првобитни приједлог резолуције. Док се у првој верзији помињала могућност формирања посебне федералне јединице, што се у јавности повезивало са идејом такозваног "трећег ентитета", у коначном тексту од тог захтјева се одустало. Умјесто територијалног рјешења, предложено је увођење посебне изборне јединице за избор члана Предсједништва БиХ из реда хрватског народа. Та промјена показује да је унутар хрватске политичке сцене направљен компромис између оних који су тражили дубље институционалне промјене и оних који су сматрали да је реалније инсистирати на измјени изборних правила.

Према оцјенама појединих аналитичара, значај овог документа превазилази оквире Хрватског сабора, јер долази из државе која је чланица Европске уније и која је била једна од потписница Дејтонског мировног споразума. Због тога поруке из Загреба имају политичку тежину унутар БиХ, посебно у контексту европског пута и расправе о измјенама изборног законодавства.

Из Загреба су поручили и да резолуција не доводи у питање суверенитет и територијални интегритет БиХ, већ да представља политички акт којим се подржавају принципи равноправности, недискриминације и наставка реформских процеса.

Аналитичари сматрају да ова резолуција није само документ који се односи на положај Хрвата, већ и дио шире расправе о будућем уређењу БиХ. Наводе да она не доноси непосредне институционалне промјене, али показује да ће питање изборног представљања Хрвата остати једна од важних тема у односима Загреба и Сарајева, али и у европском путу БиХ.

На ово за "Глас Српске" указује и политички аналитичар Пејо Гашпаревић. Наводи да је резолуција дио вишегодишњих активности, како хрватских политичара у Хрватској, тако и оних у БиХ, да се коначно уклони неравноправност једног од три конститутивна народа у БиХ.

- Она се тако очигледно види на избору Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва БиХ и то неколико пута. И то се ради отворено. Вријеме је да се свему томе стане у крај, у крађи права Хрвата у БиХ од стране бошњачких политичких елита - истакао је Гашпаревић.

Наводи и да Хрватска, с обзиром на то да је чланица Европске уније, може искористити свој положај и утицај да Брисел притисне Сарајево, односно да услови европски пут БиХ измјенама изборног законодавства које би омогућиле националну равноправност.

Када су у питању реакције из Сарајева на ову резолуцију, Гашпаревић сматра да треба очекивати дозирано противљење те да ће бошњачке политичке елите вагати до којих граница могу ићи у својим критикама, да не би изазвале реакцију из Брисела.

Демографски пад

У расправи у Хрватском сабору о Резолуцији о политичком оснаживању Хрвата у БиХ посебно је наглашен и демографски пад хрватског становништва у тој земљи.

Према попису из 1991. године, у БиХ је живјело око 760.000 Хрвата, док је попис из 2013. године показао да их је било око 544.000.

Данашње процјене указују на даље смањење броја, што се повезује са посљедицама рата, исељавањем и дугогодишњим економским миграцијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.