Željka Cvijanović: OHR prepreka evropskom putu

Evropski put Republike Srpske i BiH ne trpi postojanje nekoga ko je iznad demokratski izabranih institucija, pa je u tom smislu OHR smetnja evropskom procesu.

Rekla je ovo u intervjuu “Glasu Srpske” ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Željka Cvijanović.

- Ovdje ima mjesta samo za predstavnika koji će pomoći u dolaženju do rješenja, ali bez mogućnosti intervencije, miješanja i sankcionisanja na način koji je atipičan evropskim principima. Svijest o tome da je visoki predstavnik smetnja postoji ne samo u RS, nego i u EU - izjavila je Cvijanovićeva.

* GLAS: Kako RS napreduje u ispunjavanju uslova na putu evropskih integracija?

CVIJANOVIĆ: Zagovaramo da svaki nivo vlasti u BiH završava svoj dio obaveza, a RS se prema tim obavezama ponaša krajnje odgovorno. Sprovodimo usklađivanje zakonodavstva, osposobljavamo kapacitete, obučavamo i pripremamo se za mogućnost da koristimo fondove EU. U opštinama ćemo obučiti zaposlene, da bi bili osposobljeni za čitav proces pristupanja EU. RS mora da ima jasno vidljivu poziciju u procesu evropskih integracija.

* GLAS: Koliko prisustvo OHR-a usporava BiH na putu ka EU?

CVIJANOVIĆ: Evropski put ne trpi postojanje nekoga ko je iznad demokratski izabranih institucija, pa je u tom smislu OHR smetnja evropskom procesu. Ovdje ima mjesta samo za predstavnika koji će pomoći u dolaženju do rješenja, ali bez mogućnosti intervencije, miješanja i sankcionisanja na način koji je atipičan evropskim principima. Svijest o tome da je visoki predstavnik smetnja postoji ne samo u RS, nego i u EU. On će morati uskoro da okonča svoj mandat da bi proces integracija bio istinski proces u svim svojim aspektima.

* GLAS: Kada se može očekivati da BiH dobije kandidatski status?

CVIJANOVIĆ: Ne može se reći precizno, ali smo dobili jasne stavove od evropskih predstavnika šta treba da uradimo. Veoma je važno da se to desi što prije, jer će naša veza sa Evropom postati jača, a to je dobar signal za strane investitore i pristupanje evropskim fondovima. Pošto smo mi dio Evrope, svim građanima Srpske poželjela bih srećan 9. maj - Dan pobjede nad fašizmom i Dan Evrope.

* GLAS: Šta konkretno članstvo u EU donosi Srpskoj?

CVIJANOVIĆ: Koristi od procesa integracija su višestruke. Tu je najprije sloboda kretanja stanovništva, što je omogućio bezvizni režim i učešće na jedinstvenom tržištu EU, za šta je prethodno potrebno izvršiti restruktuiranje privrede i osposobiti preduzeća za ispunjavanje ekonomskih uslova i obaveza koje proističu iz članstva.

* GLAS: Koji zakoni će se morati najviše promijeniti, a koliko ih je do sada usklađeno da propisima EU?

CVIJANOVIĆ: Nema izuzetaka što se tiče zakona. Fokus je na onim pitanjima koja su regulisana propisima Unije, jer postoje i propisi koji su regulisani na nivou država članica nacionalnim zakonodavstvom. Ne radi se samo o preuzimanju zakona, mora postojati sposobnost da se oni i sprovedu. Što se tiče usklađivanja u RS je tu proceduru prošlo 347 zakona, a svega 18 propisa dobilo je ocjenu da nisu usklađeni.

* GLAS: Koliko je problematično to što se zakoni moraju prilagođavati na sva tri nivoa vlasti u BiH?

CVIJANOVIĆ: Postoje mnoge decentralizovane države članice EU i zna se kako funkcionišu. Isti princip treba da se koristi i u BiH. Srpska obavlja svoje obaveze brže, ali vjerujem da će svaki nivo vlasti morati da uhvati korak sa onim koji je otišao naprijed. Ne želimo da čekamo, jer smo krenuli na vrijeme. EU ocjenjuje uspjeh države, ali i to šta su uradile RS i FBiH pojedinačno.

* GLAS: Regionalna saradnja, državna pomoć, popis stanovništva i izvršavanje presude Suda u Strazburu u slučaju “Sejdić i Finci” neka su od najbitnijih pitanja koja se moraju riješiti?

CVIJANOVIĆ: Vlada Milorada Dodika mnogo je uradila na poboljšanju regionalne saradnje i te aktivnosti su nastavljene. Popravljeni su odnosi RS sa Hrvatskom, a saradnja sa Srbijom doživjela je puni zamah. RS je i u članstvu Skupštine evropskih regija i putem te asocijacije ostvarujemo kontakte, radimo zajedničke strategije i obrazujemo naš kadar. Izvršenje odluke Suda iz Strazbura u “predmetu Sejdić-Finci” je obaveza BiH. RS je predlagala rješenje tog pitanja, ali do političkog dogovora, nažalost, još nismo došli. Pitanje državne pomoći je takođe obaveza koja podrazumijeva iznalaženje rješenja da ne bi dolazilo do poremećaja na tržištu. RS je i za to ponudila rješenje i čekamo da se izjasne FBiH i Evropska komisija. Popis stanovništva je obaveza koja nije direktno zadata, ali indirektno postoji, jer smo dužni da izvještavamo EU o određenim parametrima koji trebaju biti zasnovani na socio-ekonomskim i demografskim pokazateljima.

Prioriteti obavljeni

* GLAS: Ovih dana navršava se 100 dana rada Vlade RS. Šta je Vaše Ministarstvo uradilo u tom periodu i kakvi su Vam planovi?

CVIJANOVIĆ: Sve ono što smo definisali kao prioritete do sada smo i izvršili. Usvojili smo Zakon o stranim ulaganjima, koji omogućava da investitori u oblasti namjenske industrije mogu steći iznad 49 odsto kapitala, a formiran je i Savjet za strane investitore. U oblasti evropskih integracija utvrđen je akcioni plan za usklađivanje zakonodavstva za 2011. godinu. Radimo i koncept grupisanja opština u RS, da bismo mogli da obezbijedimo zajedničko kandidovanje projekata prema fondovima EU. Otvaranje predstavništva RS u Austriji je pri kraju, a planiramo da do kraja ove ili početkom iduće godine otvorimo i predstavništvo u Vašingtonu. U septembru ćemo organizovati poslovnu konferenciju, na kojoj bi trebalo da okupimo investitore iz nekoliko evropskih zemalja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.