Затвор резервисан само за Србе: НСРС отвара питање Инцковог закона

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Фамозни члан 145а Кривичног закона БиХ који је наметнуо Валентин Инцко посљедњег дана мандата у фотељи високог представника у БиХ, а којим су прецизиране и вишегодишње затворске казне за "негирање геноцида и величање осуђених за ратне злочине", је у фокусу републичких институција и није искључена ни опција да ово питање буде тема посебне сједнице Народне скупштине.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Републичке институције анализирају примјену члана 145а Кривичног закона БиХ, познатог као "Инцков закон".
• Министар правде Српске Горан Селак не искључује могућност одржавања посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске.
• Селак тврди да су све потврђене оптужнице по овом члану против Срба, док су оптужнице против Бошњака одбијене.
• По овом закону већ су осуђени Војин Павловић и Миодраг Малић, док се судски поступак води против Мирослава Краљевића.
• Од 2021. године Тужилаштво БиХ запримило је више од 150 пријава по овом основу.

Пресуде које су покренуле нову полемику

Наметнутим допунама закона предвиђене су казне затвора од три мјесеца до пет година, у зависности од става према којем се поступак води, а лавина је покренута прошле године, када је Суд БиХ, по такозваном Инцковом закону, на три и по године затвора осудио предсједника НВО "Источна алтернатива" из Братунца Војина Павловића.

Пресуђен је јер је 10. марта 2023. у тој општини поставио плакат на којем је честитао рођендан некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, што су судије оцијениле као величање Младића који је пресудом у Хагу осуђен за ратне злочине.

Нова бура се подигла након првостепене, а недавно и правоснажне пресуде којом је Миодраг Малић осуђен на затворску казну у трајању од три године, јер је 2. новембра 2022. на скупу опозиционих странака у Бањалуци изашао на бину држећи у руци фотографије Младића и првог предсједника Српске Радована Караџића, уз подигнута три прста.

По истом члану Кривичног закона је покренут и правосудни процес против начелника Власенице Мирослава Краљевића. Њему се још суди јер је 9. марта 2025. у својству првог човјека општине дао изјаву за медије у којој је исказао велико поштовање Караџићу и Младићу, наводећи да су то славна имена која треба помињати.

Различити аршини за исто кривично дјело

У Тужилаштву је крајем марта било више од 150 пријава по тзв. Инцковом закону, а податке о томе је, у координацији са премијером Српске, тражио и републички министар правде Горан Селак. Добијени одговор, тврди, отвара озбиљна питања у погледу исте примјене закона и повјерења у систем.

Тужилаштво БиХ је, потврдио је, оставило податке који омогућавају озбиљну анализу, док је Суд доставио минимум информација, изостављајући кључне затражене податке, укључујући националну структуру потврђених и одбијених оптужница.

Према његовим ријечима, анализа достављених података показује да су све оптужнице против Срба за кривично дјело из члана 145а Кривичног закона БиХ потврђене од Суда БиХ те да су оптужени или већ осуђени или се против њих воде поступци у којима су изречене или се очекују вишегодишње казне.

С друге стране оптужнице против Бошњака за исто кривично дјело одбијене су од Суда, иако их је, наводи, било више него дупло мање него против Срба.

- Или Тужилаштво БиХ зна да ради када оптужује Србе, а не зна када оптужује Бошњаке, или, што се намеће као вјероватнији закључак, Суд примјењује различите аршине за иста или упоредива чињенична стања. Ако је тако, ријеч је о озбиљном удару на владавину права, уставни поредак и повјерење грађана у правосуђе - навео је Селак, питајући и гдје су међународни посматрачи и сви они који се залажу за једнакост пред законом.

Селак је указао и на то да је за кривично дјело из члана 145а прописана минимална казна затвора од три године, оцијенивши неприхватљивим да се за "вербални деликт" изричу тако строге казне, а осјетно блаже санкције и за ратне злочине почињене над српским народом.

Селак је за "Глас" потврдио да Српска прати стање и прикупља информације.

- Ово је додатни аларм за то да се нешто чудно дешава у Суду БиХ. Сви кораци које републичке институције и организације тренутно праве на овом пољу су предрадње да бисмо дошли до коначног рјешења. А зашто не и до посебне сједнице Народне скупштине - закључио је Селак.

Више од 150 пријава од 2021. године

У Тужилаштву БиХ су у марту за "Глас" навели да су након доношења измјена Кривичног закона од стране високог представника за кривично дјело 145а изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости, које је постојало, додати нови ставови од два до седам.

Од 2021. запримили су више од 150 пријава и подигнуто је осам, а потврђено шест оптужница. То су, како је тада откривено, предмети "Војин Павловић" (став 3 и 4), "Самир Нукић" (став 2), "Војин Павловић" (став 3 и 4) те "Јасмин Мулахусић" (став 2), "Миодраг Малић" (став 6) и "Мирослав Краљевић" (став 6).

Суд је одбио потврђивање оптужница у предметима "Сенахид Незировић" и "Анел Кендић", а двије оптужнице против Павловића су обједињене.

- Дио предмета је завршен негативном тужилачком одлуком, спајањем предмета или на други начин, а дио је у раду - поручено је из Тужилаштва.

У раду Суда БиХ су, према тадашњем одговору на питање "Гласа Српске", у току била четири предмета - "Јасмин Мулахусић", "Мирослав Краљевић", "Самир Нукић" и "Миодраг Малић", којем је тада била изречена првостепена пресуда.

Мулахусић и Нукић су, према поступним подацима, пријављени због објава на друштвеним мрежама.

Критике и са стручног скупа

У Бањалуци је у априлу одржан скуп "Кривични прогон као инструмент ревизије историје - угрожавање слободе мишљења и говора пресудама Суда БиХ", након којег је речено да су институције Српске спремне да учине све да кривични поступци више не би били инструменти покушаја ревизије историје у БиХ.

Апелационо одјељење

Горан Селак тврди да, уколико дође до формирања апелационог одјељења Суда БиХ, оно мора да буде у Бањалуци.

- То одјељење мора да буде што даље од Сарајева, да би било непристрасно. Ако је нарушена конститутивност народа у таквом Суду БиХ, како онда имамо владавину права, за коју се, ми из Републике Српске, упорно залажемо - рекао је Селак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.