Зашто се на почетак изградње ХЕ “Бук Бијела” чекало 60 година: Тара и Дурмитор ударали вето

БАЊАЛУКА - Република Српска и Србија направиле су озбиљан корак с циљем оживљавања идеје, рођене шездесетих година прошлог вијека, о изградњи хидроелектране “Бук Бијела” на Дрини, чему се противила Црна Гора још у доба бивше СФРЈ.

Камен темељац за ту хидроелектрану су у понедјељак положили премијери Српске и Србије Радован Вишковић и Ана Брнабић, а посљедњих мјесеци, откако је откривено да су двије републике одлучне да реализују тај пројекат, не престају реакције дијела јавности и невладиног сектора из БиХ и Црне Горе који упозоравају да недостаје сагласност Сарајева и да су могуће негативне посљедице по животну средину.

Пројекат градње “Бук Бијеле” проблеми прате од самог почетка, односно од 1965, када се дошло на ту идеју која је убрзо заустављена због спора између тадашњих република.

Идејни пројекат је завршен 1970, када и експропријација земљишта. Након тога изведени су истражни радови, те главни пројекти опточних тунела по којима је 1974. године почело извођење радова, који су финансирани из кредита Међународне банке за обнову и развој.

У допуњеној верзији Студије утицаја на животну средину за ХЕ “Бук Бијела”, коју је 2012. урадио бањалучки Институт за грађевинарство, наведено је да је, према прегледу извршених радова, од 1974. до 1976. године на подручју дуж акумулационог базена до Шћепан поља откупљено 475 објеката - 78 кућа, 103 штале, 59 љетних кухиња, 43 сушнице, 188 осталих објеката, двије школе, продавница и пословни објекат. Међутим, градња је 1976. прекинута због неријешених односа са Црном Гором индукованих, прије свега, питањима заштите ријеке Таре.

Додатни истражни радови су показали да је пројектну документацију потребно актуелизовати, што је урађено од 1983. до 1985. године. Главни пројекат новог рјешења је завршен двије године касније.

- Међународна банка је ревидирала и одобрила усвојено техничко рјешење - пише у студији Института за грађевинарство.

Преговори са Црном Гором су, истакнуто је, настављени и почетком новог вијека уз обимне анализе и студије, што је резултирало договором да се снага и енергија подијеле у омјеру једна трећина наспрам двије трећине у корист Српске. Јавна лицитација ради давања концесије за изградњу и експлоатацију ХЕ “Бук Бијела” и “Фоча” је објављена у августу 2002. године.

- Црна Гора је у поступку лицитације поново поставила питање заштите Таре и угрожености националног парка Дурмитор акумулацијом ХЕ. Под притиском невладиних организација за заштиту околине, Влада Црне Горе је обуставила даље активности о питању изградње због опасности да се доведе у питање упис на УНЕСКО-ову листу свјетске баштине - пише у студији уз навођење да је и црногорски парламент усвојио декларацију 2004. која је ишла у том правцу.

У студији је наглашено да је у пројекат доста инвестирано јер је у радове уложено око 25 милиона евра што, како пише, представља мртав капитал више од 30 година, уз трошкове заштите и одржавања објеката и имовине. Еколошку дозволу је дало и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске.

Сан постао стварност

Због ХЕ “Бук Бијела” све очи су протеклих мјесеци упрте у Фочу. Начелник Милан Вукадиновић за “Глас” истиче да су изградњу чекале генерације, те је многима то временом постало равно бајци, али сан постаје стварност.

- Дрину нико више неће сматрати линијом која нас раздваја, већ жилом куцавицом која нас спаја по свим основама. Дрина ће доказати да сви људи с овог простора, без обзира на вјерску и националну припадност, имају свијетлу будућност, засновану на поштовању другачијег и на корист свих - поручио је Вукадиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.