Зашто се каже Прометејева ватра

Вјечних мука Прометеја спасио јунак Херакле, који је стријелом усмртио орлушине, а кентаур Хирон - по допуштењу Зевса - умро умјесто Прометеја, који је затим ослобођен

И Прометеј је, баш као и Сизиф и Тантал (о којима смо претходно писали) искусио гњев богова и био осуђен на вјечиту патњу. Aли, - како је запазио М. Шипка - за разлику од Сизифа и Тантала, који су кажњени због своје покварености, охолости и дрскости, Прометеј је испаштао због своје племенитости: због превелике љубави према људима и доброчинстава које је чинио људском роду. Према старом грчком предању (за разлику од Библије) први се на Земљи појавио титан Прометеј, који је од груде земље направио првог човјека. Тако је настао живот на нашој планети. Први људи нису знали да живе. Нису знали да раде, да привређују, да себи обезбјеђују храну... Сажаливши се на њих такве, Прометеј им је показао како да граде куће; које биљке су јестиве, а које отровне; како се од љековитих трава праве мелеми за ране; како да из Земљине утробе ваде гвожђе, сребро, злато... Богови на Олимпу, предвођени Зевсом, тражили су од људског рода да их, због заштите коју ће му пружити, људски род обожава и исказује пуну покорност. Као творац првог човјека, Прометеј је страховао да богови потпуно не подјарме људе, због чега се сукобио и са самим Зевсом. Расрђен, Зевс одлучи да не подари људима оно чиме би крунисао стварање свијета - ватру. Зевсова сурова одлука, међутим, није поколебала храброг Прометеја. Он се винуо небу носећи дугачку стабљику огромног сунцокрета, којом је дотакао Сунце. Стабљика се тако запалила, Прометеј се с њом - укравши је боговима - спустио међу људе и подарио им највеће добро - ватру, да се могу гријати, кувати храну, топити руде и ковати оруђа за рад. Надмудрени Зевс је смислио освету и припремио двије казне: људима је донио зло у виду лијепе Пандоре (о чему ће бити ријечи у сљедећем напису), а Прометеја осудио на вјечите патње: окован у ланце и привезан за литице на Кавказу, био је изложен сунцу, вјетровима, муњама и громовима, те гладним орловима који су кидали његову јетру. Вјечних мука Прометеја је спасио јунак Херакле, који је стријелом усмртио орлушине, а кентаур Хирон - по допуштењу Зевса - умро је умјесто Прометеја, који је затим ослобођен. Aли је - слиједом раније Зевсове пресуде - морао стално да носи камени вијенац око врата и прстен са каменчићем кавкаске стијене - као симболичан знак везаности за њу. (Вјерује се да људи од тада на прстеновима носе драго камење.) На овој легенди настао је израз Прометејева ватра, који означава неугасиву унутрашњу тежњу за постизањем високих циљева. A Прометеј и његова борба - прометејство постало је симбол борбе против неправде, посебно предводника, лучоноше за неку спасоносну општу идеју. Зато није чудно што је вјечна инспирација књижевницима - од Есхиловог "Окованог Прометеја" до данас. Милорад ТЕЛЕБAК

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.