Западни Балкан још далеко од ЕУ

Берлин - Иако је својевремено 2018. година дјеловала као реалност за приступање западног Балкана Европској унији, сада то више није случај.

Данас се незванично помињу “три нове чланице у сљедећих десет година” или “цијели регион до 2025-2030”, пише Дојче Веле.

Десет година послије Солунске декларације којом је ЕУ потврдила “европску будућност” западног Балкана, званичници ЕУ понављају да уједињење Европе није комплетно без проширења на читав западни Балкан.

Истовремено, они не желе да дају прогнозе или, како кажу, “лажна охрабрења”.

Приступање постаје све захтјевнији процес, а атмосфера и расположење у Унији не иду у прилог проширења.

- Није вријеме за смјеле потезе. Послије приступа Хрватске генерални је тренд, и жао ми је због тога, тзв. консолидација унутар саме Уније. То значи да до новог проширења вјероватно неће доћи у овој декади - сматра извјестилац Европског парламента за проширење Марија Елени Копа.

Копа, представник грчких парламентарца, каже да се већ одустало од идеје некадашњег грчког премијера Јоргоса Папандреуа, да се током наредног грчког предсједавања ЕУ, у првој половини 2014, одржи солунски самит, на коме би се фокус ЕУ поново вратио на западни Балкан.

- Сада, реално, можемо да се надамо да ћемо у том периоду моћи да почнемо преговоре са Србијом, организујемо Међувладину конференцију и отворимо поглавља 23 и 24. Очекујемо да би Албанија већ у децембру могла да добије статус кандидата. За остале нису предвиђена битнија дешавања - каже она.

У ЕУ сви ће се сложити да је у посљедњих десет година дошло до напретка у самом региону.

Као два највећа изазова на западном Балкану у Бриселу виде питање имена Македоније и нефункционалност БиХ, за чију ће политичку ситуацију у ЕУ рећи да се није побољшала још од Солунског самита 2003.

Истовремено ће се указати на потребу успостављања здраве демократије у региону, на недостатке у области владавине права, на корупцију и криминал, слободу изражавања, и даље постојеће етничке и билатералне проблеме.

- Дошло је вријеме да са рада на миру и стабилности пређемо на поље економије - сматра Горан Свилановић, генерални секретар Савјета за регионалну сарадњу.

И док се земље региона жале да “избирљивост и захтјевност” ЕУ, истраживања говоре да грађани западног Балкана и даље желе да постану дио ЕУ, прије свега, због наде у економски просперитет, а затим долази жеља за уређеном државом.

С друге стране, ЕУ очекује “ђаке с најбољим оцјенама и владањем”, али не пориче да је управо политика проширења била једна од њених најуспешнијих политика.

Улазак Хрватске у ЕУ поздравили су тако и једни и други.

- Ми то видимо као огромно охрабрење, као чињеницу да је чланство могуће. Ако могу они што не би могли и ми. Можда ће нам бити потребне године, али то нам је упркос свему доступно – рекао је он.

И док се незванично помињу “три нове чланице у сљедећих  десет година” или “цијели регион до 2025-2030”, споро или ипак само “по правилима”, процес проширења наставља свој живот, пише Дојче Веле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.