Замке са Миљацке

Враћањем Сарајева у пријератне оквире, Срби би у потпуности изгубили свој идентитет, јер би Бошњаци чинили деведесет одсто популације, упозорио Славко Јовичић

У ПОСЉЕДЊЕ вријеме из појединих бошњачких и хрватских политичких кругова снажно се заговара теза да новим уставним рјешењима у БиХ град Сарајево треба да добије посебан статус. На том фону замјеник градоначелника федералног Сарајева Јосип Јуришић недавно је у Бриселу изјавио да је "у БиХ неопходно што прије донијети закон о Сарајеву као главном граду БиХ, а у склопу уставних промјена, административне границе града Сарајева вратити у пријератне оквире". Тиме би се Сарајеву административно припојиле и општине које су тренутно у саставу Српске, Трново, Источна Илиџа, Источно Сарајево, Стари Град и Пале. Међутим, идеја о посебном статусу града Сарајева и мијењању дејтонских граница за српске политичаре је потпуно неприхватљива. - Неће бити враћања у предратне границе града Сарајева, неће бити ни стварања дистрикта Сарајево и свака таква идеја која долази углавном од Бошњака, али и Хрвата, никада неће добити подршку српског народа - категорично је устврдио посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић. За "Глас Српске" Јовичић је упозорио да би враћањем Сарајева у пријератне оквире Срби у потпуности изгубили свој идентитет, јер би Бошњаци чинили деведесет одсто популације, а Срби и Хрвати од по десет посто и никад не би били у прилици да имају градоначелника. Осим тога, стварањем дистрикта, према тврдњама Јовичића, биле би нарушене ентитетске границе, а Срби не би имали никаква права, јер дистрикт одговара само народу који чини више од 51 одсто становништва. - У данашњој констелацији Бошњаци имају више од 90 одсто. Шта то значи за Србе? Можда би се нашли неки "клонирани" Срби у лику Мирка Пејановића и Мире Лазовића који би испуњавали етничке критеријуме, али они не представљају српски народ и у Српској не уживају углед. То не долази у обзир - истакао је Јовичић. Потпредсједник ПДП-а Слободан Наградић поновио је став ове партије да је дејтонско рјешење најбоље за БиХ и да би прекрајање граница загарантованих Дејтонског мировним споразумом представљало отварање Пандорине кутије. - Сматрамо да је иницијатива Сарајево дистрикт, коју снажно посљедњих мјесеци потенцирају странке са хрватским предзнаком, закаснила 12 година. Она је имала смисла прије него што је из Сарајева, током фебруара и марта 1996. године, изашло више од 120 хиљада Срба - изјавио је Наградић за наш лист. Поготово се чудим, рекао је Наградић, што на дистрикту Сарајево инсистирају Хрвати, јер је данас 90 одсто мање Хрвата у том граду, него што их је било 1995. године, на крају рата. Наградић је мишљења да је иницијатива да се Сарајево врати у пријератне границе нереална, "јер би значила прекрајање линија разграничења између ентитета, а ако би се границе ентитета нарушиле на Сарајеву, не би било разлога да се поштују ни на другом мјесту, што би довело у питање дејтонску архитектуру БиХ". Да је прича о дистрикту Сарајево неприхватљива за становништво Источног Сарајева поручио је и градоначелник овог града, Радомир Кезуновић нагласивши да је она "можда и пила воде" непосредно након потписивања Дејтонског споразума када су у Илијашу, Вогошћи, Рајловцу, Хаџићима и Илиџи живјели Срби који су те просторе напустили управо због дејтонских мапа. - Уколико би се на политичкој сцени у БиХ објелоданила и актуелизовала идеја о статусној промјени Источног Сарајева, уколико би дошло до спајања појединих општина у Источном Сарајеву и њиховог припајања федералном Сарајеву, према Европској повељи о локалној самоуправи чији је потписник и БиХ, становништво Источног Сарајева имало би право на референдум и опредјељење у каквој локалној заједници жели да живи - изјавио је Кезуновић за наш лист. Он је подсјетио да у БиХ још увијек не постоји закон о главном граду, те да се Источно Сарајево и дванаест година послије Дејтона бави статусним питањима. Према његовим ријечима, "постоје увјеравања од релевантних политичара у Српској да ће новим републичким Уставом Источно Сарајево постати уставна категорија, што би коначно разријешило све дилеме". - Дакле, ми прихватамо да Источно Сарајево буде дио главног града БиХ, али ни у ком случају не може бити изузето из уставноправног оквира Српске. И главни град БиХ може и треба да прати уставно уређење БиХ која је састављена из два ентитета, па и сам главни град може да функционише од дијелова главног града који припадају Федерацији БиХ и дијелова који припадају Српској. Сличних примјера имамо у свијету и по томе не бисмо били изузетак - закључио је Кезуновић. М. РAДЕТИЋ Ж. ДОМAЗЕТ Прегласавање - Посебан статус Сарајева предлажу они који настоје да на мала врата елиминишу принцип на коме БиХ једино може опстајати, а то је забрана прегласавања - рекао Слободан Наградић. Према његовим тврдњама, "грдно се варају они који рачунају да ће будућим уставним промјенама обезбиједити грађански принцип одлучивања, јер БиХ може постојати само ако су конститутивни народи и ентитети равноправни". Зоне У Сарајеву се, сматра Славко Јовичић, могу прогласити једино екстериторијалне зоне и то тамо гдје се налазе заједничке институције као што су Предсједништво, Парламентарна скупштина БиХ, Савјет министара и Централна банка. То би значило да исто право на тај дио територије полажу сва три народа и да се не дира у територијалну цјеловитост ентитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.