Загребачки самит кључ за земље Балкана

Бањалука - Реформа процеса придруживања Европској унији (ЕУ), за коју се залаже Француска, могла би олакшати пут земаља западног Балкана ка пуноправном чланству у европској породици, а највећа одговорност је, према мишљењу стручњака, без обзира на епилог идеје коју је понудио званични Париз, на домаћим лидерима, али и најмлађој чланици ЕУ - Хрватској.

Након што је Француска у октобру блокирала отварање приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом, чланицама ЕУ је прошле седмице доставила “приједлог за дискусију” у коме је представила четири принципа које види као основ за нову методологију проширења Уније.

Став је да земље западног Балкана треба да уђу у ЕУ путем новог постепеног процеса прикључивања у седам етапа, а суштина је да би се кандидати постепено укључивали у ЕУ, након испуњавања дијела услова, и тако док не постану пуноправна чланица.

Савјет за опште послове ЕУ први став о томе требало би да каже већ данас, а упућени у европске процесе подвлаче да је највећа одговорност на домаћим лидерима. Предсједник Европског покрета у БиХ Предраг Праштало рекао је за “Глас Српске” да је недавна одлука у вези са Сјеверном Македонијом и Албанијом била хладан туш за остатак Балкана који тежи ка ЕУ. Поздравља изјаве да би поново могло доћи до разговора који би омогућили да земље западног Балкана постепено иду ка ЕУ.

- Када би БиХ требало да испуни све услове које су имале Чешка, Словенија па и Хрватска, мислим да би прошле генерације, а да ми не бисмо још ушли у ЕУ. Тим више поздрављамо и иницијативу “мали Шенген”, покренуту од предсједника Србије, Албаније и Македоније, и очекујемо да ће и БиХ бити дио тога. То је међуфаза, сазријевање за цијели регион. Свака држава, а посебно БиХ, када би чекала да испуни 14 услова које је добила, ушла би у ЕУ до 3000. године - истакао је Праштало.

Хрватска ће у првој половини идуће године предсједавати ЕУ, а Праштало истиче да ће мајски самит у Загребу, након солунског 2003. године који је у том тренутку би­о кључан за Балкан због најаве да има мјесто у Унији, бити веома значајан.

- Балкан ће дефинитивно бити тема. Хрватска је један од главних лобиста, а понекад и критичара БиХ. Када смо причали са њиховим представницима ко им је највише помогао на путу ка ЕУ, то није била Њемачка или друга велика европска сила, већ Бугарска. Неписано је правило да земља која је најмлађа чланица ЕУ има право, обавезу и задатак да буде локомотива која вуче преостале балканске вагоне у ЕУ. Зато путо очекујемо од хрватског предсједавања и нове импулсе - рекао је Праштало.

Европска комисија је крајем маја дала позитивно мишљење о захтјеву БиХ за добијање кандидатског статуса за чланство, који је достављен почетком 2015. године, али не и за статус кандидата, о чему одлуку треба да донесе 28 земаља чланица ЕУ. Формирање власти у БиХ је представљено као кључни приоритет у овом моменту, а уз мишљење је дато и 14 услова за улазак у фазу отварања преговора о приступању. Упућени су оцијенили да су задаци тешки, јер међу њима има тема о којима годинама нема сагласности у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.