За селективну правду потрошено 120 милиона КМ

САРАЈЕВО - У домаће правосуђе се слило више од 120 милиона марака у протеклих деценију и по, махом из донаторских извора, а иако је новац утрошен за реконструкцију и опремање зграда, обнављање опреме, као и за ангажман стручног особља, ријетки су они који могу да потврде да су та улагања донијела резултате, посебно када је ријеч о предметима ратних злочина.

Подаци о тежини буџета судова и тужилаштва у БиХ и помоћи са стране од 2004. до 2020. године су сажети у најновијем извјештају Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ за прошлу годину, а у којем је наглашено да су током посматраног периода направљени одређени позитивни помаци и да треба наставити са реформама у правосуђу. ВСТС је, како је истакнуто, од 2004. године обезбиједио 114 милиона за реализацију разних активности у правосудним институцијама на свим нивоима власти. У то су укључени пројекти које су директно реализовали те у којима су били партнер ЕУ.

Значајна средства из Европске уније су дата у виду подршке правосуђу БиХ у имплементацији домаће стратегије и процесуирању ратних злочина. Од 2014. до 2020. године је, према подацима ВСТС-а, путем ИПА пројеката за унапређење рада на тим предметима, у три фазе, дато готово 30 милиона КМ. Новац је усмјерен, између осталог, на унапређење људских капацитета и материјалних ресурса, као, како пише, системских предуслова за ефикасан рад на предметима ратних злочина.

- У тужилаштвима, закључно са крајем 2020. године, постоји 571 неријешен предмет који се односи на ратне злочине - истакнуто је у извјештају, гдје је наведено и да су у око 30 одсто предмета пријављена, осумњичена, оптужена лица недоступна судовима и тужилаштвима.

Након усвајања Ревидиране стратегије кренуло се са активностима да би била активирана и четврта фазе подршке ИПА од око осам милиона. Иако је прошло више од пола године све коцкице из Ревидиране стратегије које су потребне за рад још нису посложене. Предложени кандидати за чланове у Надзорном одбору за праћење њене реализације још нису добили подршку, јер бошњачки министри не дају зелено свјетло у Савјету министара БиХ.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић истакао је за “Глас” да треба улагати у правосуђе, али и да су потребни резултати који би оправдали та средства, што у БиХ није случај.

- Оно са чим не можемо бити задовољни јесте класична селективност, која је видљива у приступу предметима ратних злочина, која се најбоље огледа у непостојању политичке воље од стране СДА и министара из те странке. С пуним правом могу рећи да је то повезано са политичким утицајем СДА на одређену групу поступајућих тужилаца па и на Суд БиХ, који је изрицао и казне испод законског минимума у највећем броју случајева - подсјећа Којић.

Давање средства из ИПА пројеката је, наглашава, подразумијевало успостављање владавине права.

- Селективност у процесуирању предмета ратних злочина ствара правну несигурност и ни на који начин не успоставља владавину права. Подижу се оптужнице против Срба који уопште нису имали везе са било каквим догађајем, примјењујући тај фамозни удружени злочиначки подухват, који је измишљен у Хашком трибуналу, а касније преузет од “малих трибунала” на нивоу БиХ - истакао је Којић и додао да вријеме узима данак и да неће бити процесуирани многи који су починили злочин над Србима.

И представници међународне заједнице треба, каже, да реагују на овакве и сличне појаве из домаће правосудне праксе.

- Ако дају средства за успостављање владавине права, а тога нема, поставља се питање да ли је заиста праведно и добро улагати у капацитете правосуђа - закључио је Којић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.