“Вукови” јачи од зиме и сметова

ФОЧA - Била је то грозна ноћ, ходали смо сатима по огромном снијегу према Сухој како бисмо спасили људе који су остали завијани на путу Тјентиште - Гацко. Пробијање кроз мећаву, вјетар, мраз. У једном тренутку на нас десетак обрушише се сњежне лавине.

Овако препричава најтежу акцију спасавања завијаних људи у сњежном невремену члан Спасилачког клуба “Волф” из Фоче Јагош Чомара.

- Морали смо брзо дјеловати, мислити, издржати, довршити мисију. Мобилног сигнала нема, радио веза пукла. Све је указивало да је готово. Мозак мора да ради триста на сат, одговорност и страх за живот расту. Стали смо, прегруписали се, уложили и посљедњи атом снаге и енергије, наставили пут, први стигли до шест људи, помогли им и пребацили их до Тјентишта - додаје он.

Снијег, лед, вјетар, лавина, температура далеко испод нуле нису спријечили спасиоце клуба “Волф” да даноноћно притичу у помоћ најугроженијима.

- Наш клуб има 40 чланова и 30 додатних активиста, који су прошли обуку да дјелују у најтежим ситуацијама, ванредним стањима и елементарним непогодама. Чим је снијег почео да доноси проблеме, ми смо се организовали и кренули у спасавања и акције. До сада смо извели многобројне акције, спасавање завијаних код Тјентишта гдје нам је било најтеже, затим код Тухаља у Миљевини, Добром Пољу. Када су сви евакуисани и збринути, почели смо да идемо до најзабаченијих, потпуно одсјечених села, како бисмо доставили лијекове и храну. Свака акција је прича и филм за себе - прича Чомара.

Име свог клуба, “Њолф”, који на енглеском језику има значење вук, чланови су у потпуности оправдали јер су се заиста борили као вукови, пружајући помоћ, не штедећи племенитост.

- Ниједно село нам није остало да нисмо доставили лијекове старим и изнемоглим. То су села удаљена на десетине километара не само од Фоче, већ од првог магистралног пута. Једну болесну старицу смо евакуисали из долине ријеке Сутјеске, једну госпођу која је кренула из Билеће према Фочи пронашли смо завијану код Тјентишта у ауту, извадили смо је из наноса, откопали јој возило и упутили је машинама “Херцеговина-путева” назад кући - истакао је Чомара.

Спасиоци клуба никада нису беспослени нити на одмору, па смо тако са Ненадом Иконићем, предсједником храбрих “вукова”, морали да разговарамо телефоном.

- Идемо према селима код Тјентишта, носимо лијекове за срчане болеснике и једног астматичара. Све док постоји иједан човјек без хране и лијекова, нећемо престати да дјелујемо. Овдје има снијега до два метра висине, а наша једина механизација су властите руке и ноге. С обзиром на то каква је ситуација на терену, имаћемо сигурно још много посла, јер ово док не видите, не можете да вјерујете - испричао је Иконић.

Опрема

Спасиоци када крећу у акцију носе на себи чак до 20 килограма опреме, јер никад, како кажу, не знају шта их чека.

- Носи се све, пуна спрема, од опреме за ноћење, шатора, вреће, радио везе којом контактирамо са базом. Прва помоћ је неопходна, гасне боце. Страха има, то не можемо порицати. Панике не смије да буде, када се нађемо у опасности, увијек је прва помисао да ће те спасити колега до тебе, јер никад не идемо појединачно, већ бар по двојица у групи. Оно што нам недостаје, да бисмо били још ефикаснији, јесте јача и непромочива опрема, јакне и одијела, као и моторне санке - каже Чомара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.