Вијеће тражи ревидирање списка свједока одбране

Хаг – Претресно вијеће Хашког трибунала наложило је данас некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу да до 14. децембра далје ревидира списак свједока своје одбране и да се "озбиљно потруди" да укључи само оне чији су искази релевантни за оптужницу, јавиле су агенције.

Предсједавајући судија О-Гон Квон упозорио је да би Вијеће могло да наметне ограничења у вези са бројем свједока које Караџић може да позове, уколико подношење ревидираног списка свједока не покаже да се оптужени усредсредио на ревелатност исказа.

Караџић је најавио да ће позвати око 600 свједока, али је у међувремену њихов број смањен.

Судија Квон је прецизирао да су неки свједоци одбили да дођу, а од појединих је одустао сам оптужени.

Претресно вијеће је поново позвало оптуженог да "адекватно процијени" и ревидира свој списак свједока.

Караџићу је наложено да до краја јануара достави резиме исказа свих свједока које намјерава да позове у вези са оптужбама за злочине почињене у општинама БиХ 1992. године и за узимање припадника УН за таоце, а до краја фебруара резиме исказа у односу на оптужбу за геноцид у Сребреници.

Претресно вијеће прихватило је захтјев Тужилаштва да се дјелимично искључи исказ Милана Пејића, јер је наведено да су неки дијелови изјаве "небитни за тачке оптужнице".

Оптужба је тражила да се искључи дио Пејићевог свједочења о функционисању сарајевске Болнице "Кошево", где је он радио као начелник Одјељења за ухо, грло и нос.

Пејић је рекао да је у болници у марту 1992. године био вођа паравојних трупа Јука Празина и да су улаз и излаз из болнице контролисале "зелене беретке".

Нови захтјев за свједочење Едина Гараплије

Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић поднио је нови захтјев за издавање судског налога за свједочење бившег оперативца МУП-а БиХ Едина Гараплије, а као датум је предложен 6. фебруар 2013. године, објављено је данас у Хашком трибуналу.

Караић је прво тражио да Гараплија да интервју његовом главном правном савјетнику Питеру Робинсону, али му је из БиХ одговорено да Гараплија то неће јер "не може да се сјети догађаја из БиХ", што је "посљедица рата и постратне трауме".

Претресно вијеће није прихватило захтјев да се изда налог, уз образложење да је оптужени у поднеску већ показао да је "потпуно свјестан природе и значаја Гараплијиног могућег исказа".
Караџић је, након тога, тражио да судије издају налог да Гараплија са представником тима одбране разговора као потенцијални свједок.

Судско вијеће одбило је тај захтјев наводећи да "није било увјерено да је оптужени предузео све мјере да Гараплија пристане на добровољни разговор" са представником тима одбране.
Након што су га власти БиХ обавијестиле да Гараплија "због амнезије не жели да се појави као свједок одбране на овом суђењу", Караџић је предложио да му се "памћење освјежи" тако што ће му се пустити видео- снимак његовог интервјуа хашким тужиоцима 2000. године.

Гараплија је тада рекао да су припадници "специјалних муслиманских јединица 'Шеве' извели снајперски напад у којем је убијен један француски припадник Унпрофора, а инцидент представљен тако као да је ватра дошла са српских положаја".

- Потврда да су муслимани инсценирали снајперске инциденте у Сарајеву, створила би разумну сумњу да су Караџић и српска страна одговорни за снајперско дјеловање наведено у оптужници, за које се терети српска страна - наводи се у поднеску одбране.

У поднеску се додаје да је "у истом интервјуу Гараплија рекао да су 'Шеве' у октобру 1993. године поставиле експлозивну направу у стану бившег команданта Aрмије БиХ Сефера Халиловића и намјерно поставиле доказе тако да изгледа као да је до експлозије дошло од српске гранате изван града".

- Потврђивањем да су муслимани на овај начин инсценирали инциденте гранатиранја у Сарајеву била би створена разумна сумња да су он и српске снаге одоворни за инциденте гранатирања који се наводе у оптужници - истиче Караџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.