Уздуж и попријеко: Олимпи јада

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

У ПРВОМ новогодишњем јутру сам се пробудио са осјећајем извјесне перспективе. Појма немам какве, али знам да та "извјесна перспектива за грађане БиХ" једноставно мора да постоји. Јер ју је у свом новогодишњем, урби ет орби обраћању наметнуо његова екселенција Мирослав Лајчак, високи представник за БиХ, специјални представник ЕУ, а у слободном времену вјероватно и почасни конзул Никарагве. Који у својој новогодишњој честитки саопшти да ове године нисмо били баш послушни, и да ће нас због тога европски Дједа Мраз поново заобићи. Aли који најави и то, да нам као утјешна награда, од њега и његових патуљака следују пакетићи тазе реформи, са сијасет шарених лажа умотаних у сјајне (бом)бонске папире. Слиједом чега високи и специјални Миро вјерује "да 2008. може бити година у којој ће грађани и народи БиХ почети уживати плодове даљег интегрисања у заједницу европских држава". A може бити да то и може бити. Јер, подразумијева се да се у честиткама пожели све најбоље примаоцу. Тако испада да је за мене као примаоца најбоље да се све живо што прије реформише, како бих, колико сутра, почео да уживам у наведеним плодовима. Да не радим ништа и да не размишљам ни о чему, већ да залегнем на леђа, све чекајући да са небеса европских почну падати разни плодови и печене шеве. A опет, све ме неки страх да се не појаве неке друге шеве, које подразумијевају потпуно другачије залијегање, и неки, не баш благословени плод чрева мојего, којег сам иначе дужан да браним од разноразних наметника, то јест паразита. Но, моје склоности ка сваком нераду, пањ Лајчак је предупредио изјавом по којој ћемо, алзо-дакле, "сви морати да засучемо рукаве већ на почетку, када се очекује испуњење обећаних задатака из посљедњих Мостарских, Сарајевских и Бањалучких договора"... A завртање рукава ми не одговара из више разлога: Да ме не би, као у оном вицу, одмах и вакцинисали, и што се бојим да бих, послије овог завртања, могао остати трајно кратких рукава. Ипак, морам признати да се честитар Лајчак у међувремену добро свјештио, чак толико да на све балканске игре одговара оним олимпијским... Јер у својој посланици наглашава да, приликом реализације горе поменутих договора, "увијек треба имати на уму да се може више, брже и јаче од тренутно постигнутог, баш као што гласи олимпијски слоган, толико драг свима вама, а који ће одјекнути и у новој олимпијској години"... Шта је тренутно постигнуто, баш нешто и не знам, али знам да може и те како да одјекне у овој брдовитој земљи сељака и буџетских корисника. Тим прије што Лајчак рачуна и на оно друго, а непоменуто олимпијско гесло, по којем није важно побиједити, већ учествовати. A постоји и једно треће, потпуно неолимпијско, које каже: ако их не можеш побиједити, придружи им се.... Да ли ће се ловоровим вијенцем послије оваквих игара закитити гесла или гусле, остаје да се види. A послије свих искустава са "европским принципима", нимало ме не би изненадило када би се сутра, и опет само за нас, поставиле и неке посебне олимпијске норме, које би захтијевале реформу полиције и ТВ система. Јер, све тече и све се мијења, осим што само овдје ОХР остаје, и бесконачно траје. Све виши, бржи и јачи...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.